Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22

Podijeli

Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Потом погледах и, гле, на своду небеском, изнад глава херувима, појави се нешто као камен сафир, као на престолу. И рече човеку обученом у ланено платно говорећи: „Уђи међу точкове под херувимима, узми пуне прегршти жара између херувима и проспи на град!” И на моје очи, он уђе. Херувими су стајали с десне стране храма кад је ушао човек, и облак испуни унутрашње предворје. Слава Господња вину се с херувима према прагу храма. Храм се испуни облаком, а предворје се напуни светлошћу славе Господње. Хука крила херувима чула се до унутрашњег предворја, као кад Бог Свемогући говори. Потом заповеди човеку обученом у ланено платно говорећи: „Узми огањ између точкова који су међу херувимима!” Он уђе и стаде поред точка. Херувим пружи руку своју према огњу који је био међу херувимима, узе га и стави га у наручје човеку одевеном у ланено платно. Овај га прими и изађе. Тада се показа испод крила херувима као рука човечја. Ја угледах, гле, уз херувима су била четири точка, по један точак уз сваког херувима. Изгледали су као камен хризолит. Сва четири точка изгледала су једнако и као да је био точак у точку. При кретању су ишли на четири стране без скретања. Куд је ишла глава, тамо би кренули и нису скретали. Цело њихово тело, леђа, руке, крила и точкови, сва четири точка, били су прекривени очима наоколо. Како сам чуо, точкови су се звали „вртешка”. Имали су четири лица: један је имао лице херувима, други лице човечје, трећи лице лавово и четврти лице орлово. Тада се херувими подигоше. Били су иста бића која сам видео на реци Хевару. Кад би кренули херувими, ишли су и точкови уз њих, а кад би херувими махнули крилима својим да се подигну од земље, точкови се нису од њих одмицали. Кад би они стали, заустављали би се и точкови, а кад би се они подизали, подизали би се и они јер је дух био у њима. Потом се слава Господња вину с прага храма и стаде над херувиме. Тад херувими махнуше крилима својим и подигоше се са земље пред мојим очима. Кад су полазили, и точкови су за њима ишли. Они стадоше пред источним вратима храма Господњег, а слава Бога Израиљевог била је над њима. То су биле исте прилике које сам видео пред Богом Израиљевим на реци Хевару и схватих да су то херувими. Сваки је имао четири лица и четири крила, под крилима је била као рука човечја. Лица су им била иста као она која сам видео на реци Хевару и свако је ишло право пред собом.

Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ. ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.« И онај уђе мени наочиглед. Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште, а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ. Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога. Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка. Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе. А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке. Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза, а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак. Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли. Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка. Чух да точкове зову »колоплет«. Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла. Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар. Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали. Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића. Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ. Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима. То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими. Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке. Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.

Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)

Zatim sam pogledao, i gle, na svodu koji je bio nad glavama heruvimima pojavilo se nešto kao kamen safir, po izgledu slično prestolu. Tada reče čoveku obučenom u lan: „Uđi između točkova ispod heruvima, ispuni šake užarenim ugljem koji je između heruvima i prospi ga na grad.“ On uđe na moje oči. Heruvimi su stajali s desne strane Doma kad je taj čovek ušao. Oblak je ispunio unutrašnje dvorište. Tada se podigla slava Gospodnja s heruvima prema pragu Doma; Dom se ispunio oblakom, a dvorište se napunilo svetlošću slave Gospodnje. Zvuk krila heruvima se čuo do dvorišta, kao glas Svemoćnog kad govori. Kad je zapovedio obučenom u lan: „Uzmi oganj između točkova, između heruvima“. Čovek ga donese i stavi pored točka, jedan heruvim je pružio ruku između heruvima prema ognju koji je bio između heruvima, poneo ga i stavio ga u šake čoveka obučenog u lan. Ovaj ga je uzeo i izašao. Tada se ispod krila heruvima pojavila nešto kao čovečija ruka. Kad sam pogledao, video sam četiri točka pored heruvima, po jedan točak pored svakog heruvima. Točkovi su po izgledu bili slični kamenu hrisolitu. Četiri od njih su bili sličnog izgleda, kao da je jedan točak bio unutar drugog. Kad su išli, svaki je mogao da se kreće u sva četiri pravca, a da se pritom ne okreće. Naime, išli su tamo kuda se glava okretala, ne okrećući se u kretanju. Celo njihovo telo: leđa, ruke, krila i točkovi, sva njihova četiri točka, bila su puna očiju svuda unaokolo. Ja sam čuo da se ovi točkovi zovu „Vrtložni točkovi.“ Svaki heruvim je imao četiri lica. Prvo lice je bilo heruvimsko, drugo lice je bilo ljudsko, treće lice je bilo lavlje, a četvrto lice je bilo orlovsko. Potom su se heruvimi uzneli. To su bila ista bića koja sam video na reci Hevaru. Dok su heruvimi išli, točkovi su išli uz njih, a kad su heruvimi mahali svojim krilima da se podignu od zemlje, točkovi se nisu odvajali od njih. Kada bi se zaustavili, zaustavili bi se i točkovi; kada bi se podizali, podizali bi se i točkovi, jer je duh bića bio u njima. Zatim se slava Gospodnja podigla s praga Doma i zaustavila se nad heruvimima. I dok sam gledao, heruvimi su zamahnuli krilima i podigli se sa zemlje. Točkovi su bili uz njih kad su otišli. Zaustavili su se kod ulaza istočnih vrata Doma Gospodnjeg. Nad njima je bila slava Boga Izrailjevog. Bila su to ista bića koja sam video pod Bogom Izrailjevim na reci Hevaru. Tako sam shvatio da su to heruvimi. Svako je imalo četiri lica i četiri krila. Ispod krila su imala nešto kao ljudske ruke. Lica su im bila kao ona lica koja sam video na reci Hevaru. I svako se kretalo napred.

Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22 Нови српски превод (NSP)

Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи. Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори. Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима“. Човек га донесе и стави поред точка, један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука. Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско. Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима. Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог. Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.

Knjiga proroka Jezekilja 10:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)

Potom vidjeh, i gle, na nebu koje bijaše nad glavama heruvimima pokaza se nad njima kao kamen safir na oèi kao prijesto. I progovori èovjeku obuèenom u platno, i reèe: uði meðu toèkove pod heruvimima, i uzmi pune pregršti žeravice izmeðu heruvima i razaspi na grad. I uðe na moje oèi. A heruvimi stajahu s desne strane doma kad uðe èovjek, i oblak napuni unutrašnji trijem. I slava Gospodnja podiže se s heruvima na prag od doma, i napuni se dom oblaka, a trijem se napuni svjetlosti slave Gospodnje. I lupa krila u heruvima èujaše se do spoljašnjega trijema kao glas Boga svemoguæega kad govori. I kad zapovjedi èovjeku obuèenome u platno govoreæi: uzmi ognja izmeðu toèkova izmeðu heruvima; on uðe i stade kod toèkova. I jedan heruvim pruži ruku svoju izmeðu heruvima k ognju koji bijaše meðu heruvimima, i uze i metnu u pregršti obuèenome u platno, i on primi i izide. A viðaše se u heruvima kao ruka èovjeèija pod krilima. I vidjeh, i gle, èetiri toèka kod heruvima, po jedan toèak kod jednoga heruvima, i toèkovi bijahu na oèi kao kamen hrisolit. I na oèi bijahu sva èetiri toèka jednaka, i kao da je toèak u toèku. Kad iðahu, iðahu sva èetiri, svaki na svoju stranu, i iduæi ne skretahu, nego kuda gledaše glava onamo iðahu i iduæi ne skretahu. A sve im tijelo i leða i ruke i krila i toèkovi, sva èetiri toèka njihova, bijahu puna oèiju svuda unaokolo. A toèkovi se zvahu kako èuh: kola. A èetiri lica imaše svaka životinja: jedno lice heruvimsko, drugo lice èovjeèije i treæe lice lavovo i èetvrto lice orlovo. I podigoše se heruvimi u vis; to bijahu iste životinje koje vidjeh na rijeci Hevaru. A kad iðahu heruvimi, iðahu i toèkovi uz njih, i kad heruvimi mahahu krilima svojim da se podignu od zemlje, toèkovi se ne odmicahu od njih. Kad se oni ustavljahu, ustavljahu se i toèkovi; a kad se oni podizahu, podizahu se i toèkovi; jer bijaše duh životinjski u njima. I slava Gospodnja otide iznad praga od doma, i stade nad heruvime. I heruvimi mahnuvši krilima podigoše se od zemlje preda mnom polazeæi, i toèkovi prema njima; i stadoše na istoènijem vratima doma Gospodnjega, i slava Boga Izrailjeva bijaše ozgo nad njima. To bijahu iste životinje koje vidjeh pod Bogom Izrailjevijem na rijeci Hevaru, i poznah da su heruvimi. Svaka imaše èetiri lica i èetiri krila, i kao ruka èovjeèija bješe im pod krilima. I lica im bijahu ista koja vidjeh na rijeci Hevaru; oblièja bijahu ista, isti bijahu; svaki iðaše pravo naprema se.