Постање 27
27
Јаков преваром добија благослов и бежи у Харан
1Кад Исак остаре, очи му ослабише, тако да није видео. Он дозва свог старијег сина Исава и рече му: „Сине!” Он одговори: „Ево ме!”
2Тада му рече: „Ево, остарио сам и не знам када ћу умрети.
3Узми своје оружје, тоболац и лук, иди у поље и улови дивљач.
4Онда припреми моје омиљено јело и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја пре него што умрем.”
5Ревека је чула шта Исак рече сину своме Исаву. Исав оде у поље да устрели дивљач и да је донесе.
6Тада Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, чула сам оца твога како рече Исаву, брату твоме: 7‘Донеси ми дивљач и припреми јело да једем, па да те пред Господом благословим пре него што умрем.’ 8Него сад, сине мој, послушај ме и учини како ти наложим. 9Иди до стада и донеси два добра јарета, а ја ћу од њих припремити оцу његово омиљено јело. 10Онда ћеш ти однети оцу да једе и да те благослови пре него што умре.” 11Тада Јаков рече Ревеки, мајци својој: „Само, мој брат Исав је рутав, а ја сам без длака. 12Може отац да ме опипа, па ћу у његовим очима испасти варалица и навући на себе проклетство уместо благослова!” 13Међутим, мајка му рече: „Сине мој, нека твоје проклетство падне на мене. Само ме послушај, иди и донеси ми!”
14Он оде, узе их и донесе својој мајци, а она припреми омиљено јело његовог оца. 15Потом Ревека узе најлепшу одећу свога старијег сина коју нађе у кући и обуче Јакова, свога млађег сина. 16Затим му обложи јарећом кожом руке и врат, где није имао длака. 17Даде Јакову, сину своме, у руке хлеб и јело које припреми.
18Тада он оде своме оцу и рече: „Оче!” Он одговори: „Ево ме, који си ти мој син?” 19Јаков рече оцу: „Ја сам, Исав, твој првенац. Учинио сам како си ми рекао. Придигни се, седи да једеш моју дивљач, па да ме благослови душа твоја.” 20Исак рече своме сину: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?” Он одговори: „Господ Бог твој изведе их преда ме.” 21Тада рече Исак Јакову: „Примакни се, сине, да те опипам јеси ли ти син мој Исав или не.” 22Јаков приступи Исаку, оцу своме, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове!” 23Тако га не препозна јер су му руке биле маљаве као у Исава, брата његова, и благослови га. 24Затим рече: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?” Он одговори: „Ја сам.” 25Тада рече: „Принеси ми да једем дивљач свога сина, па да те благослови душа моја.” Он му принесе да једе, донесе и вина и он попи.
26Потом му рече отац његов Исак: „Приђи, сине, и пољуби ме!” 27Он приступи и пољуби га. Исак осети мирис одеће његове и благослови га говорећи:
„Гле, мирис сина мога
као мирис поља
које Господ благослови!
28Бог ти дао росе небеске
и плодне земље,
обиље жита и вина!
29Нека ти народи служе,
а племена се клањају!
Буди господар браћи својој
и нека ти се клањају
синови мајке твоје!
Проклет био ко те прокуне,
а благословен ко те благосиља!”
30Тек што Исак благослови Јакова и тек што се Јаков удаљи од свог оца Исака, дође Исав, брат његов, из лова. 31Он припреми такође јело, принесе оцу своме и рече: „Оче, устани и једи дивљач сина свога, па да ме благослови душа твоја!” 32Исак, његов отац, упита га: „Ко си ти?” Он одговори: „Ја сам Исав, твој син првенац!” 33Тада се Исак веома узбуди и рече: „Ко? А ко је онај што је уловио дивљач и донео ми, па сам јео и благословио га пре него што ти дође? Он ће остати благословен!” 34Кад Исав чу речи оца свога, крикну јако, пун горчине, па рече своме оцу: „Оче, благослови и мене!” 35Он му рече: „Брат твој дође и на превару однесе твој благослов.” 36Тада Исав рече: „Зато се и зове Јаков, јер ме два пута превари! Узе ми првенаштво, а сад и благослов!” Потом рече: „Ниси ли и мени сачувао благослов?” 37Исак одговори Исаву: „Њега сам поставио теби за господара, сву браћу његову дадох да му буду слуге, житом и вином сам га снабдео! Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?” 38Тада Исав рече оцу своме: „Оче, зар ти имаш само један благослов? Благослови и мене, оче мој!” Исав плакаше гласно.
39Онда отац његов Исак изусти ове речи:
„Становаћеш далеко од плодне земље
и росе небеске.
40Од мача свога ћеш живети
и брату ћеш служити.
Међутим, кад се ослободиш,
сломићеш јарам његов
са свога врата.”
41Исав омрзе Јакова због благослова којим га је отац његов благословио, па рече у срцу своме: „Долазе дани жалости за мојим оцем. Тада ћу убити свога брата Јакова.” 42Ревеки казаше речи Исава, сина њеног старијег, а она позва свог млађег сина Јакова и рече му: „Ево, твој брат Исав прети да ће те убити. 43Него, сине, послушај ме, устани и бежи к Лавану, брату моме, у Харан. 44Остани код њега неко време, док се не стиша бес брата твога, 45док гнев брата твога не нестане и док не заборави шта си му учинио. Ја ћу онда послати да те доведу оданде. Зашто да обојицу изгубим у једном дану?”
46Потом рече Ревека Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки. Ако се и Јаков ожени женом Хетејком, од кћери ове земље, шта ће ми онда живот?”
Trenutno izabrano:
Постање 27: SNP_CNZ
Istaknuto
Podeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije