Осија 10:1-13

Плодна је лоза био Израиљ, богат је род давао. Што је више рода било, више је жртвеника подизао. Што је плоднија земља била, више је подизао стубова красних. Иду по срцу свом, сад ће то окајати. Он ће срушити жртвенике њихове, поломиће стубове њихове. Сада они говоре: „Немамо цара, јер се не бојимо Господа! Шта може да нам учини цар?” Они говоре и куну се лажно и склапају савезе, а у ствари цветају као биље отровно по браздама на њиви. За теле ветавенско брину становници Самарије. Због њега тугује народ његов. Кукају над њим свештеници његови, јер од њега одлази слава њихова. Њега ће самог у Асирију однети, на дар цару моћном. Јефрем ће се постидети, а Израиљ посрамити због намере своје. Нестаће царство самарјанско као пена на површини воде. Биће опустошене висине авенске, грех Израиљев. Трње и чкаљ ће расти по жртвеницима њиховим. Говориће горама: „Покријте нас!” и бреговима: „Падните на нас!” Грешио си више, Израиљу, од дана Гаваје. Они су тамо опстали. Рат против злочинаца није их стигао у Гаваји. Казнићу их по својој вољи. Народи ће се сабрати против њих да их казне због двоструког безакоња њиховог. Јефрем је јуница научена, која воли да врше. Међутим, шију ћу јој лепу ујармити, упрегнућу Јефрема. Јуда ће орати, Јаков ће дрљати. Сејте праведност, пожњећете милост! Крчите земљу нову! Време је да Господа тражите да би дошао и правдом вас облио. Орали сте злоћу, пожњели сте безакоње, јели сте плод лажи. Уздали сте се у пут свој, у бројне јунаке.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Осија 10:1-13