Осија 11:1-11

„Волео сам Израиљ док је још дете био, и из Египта сам дозвао сина свога. Што су више били звани, више су се удаљавали. Жртвовали су Валу и кадили су киповима. А ја сам Јефрема учио да хода држећи га за руке, а он не зна да сам га ја пратио. Привлачио сам их везама људским и конопцима љубави. Био сам им као они који узде скидају с чељусти њихових. Савијао сам се к њима и храну им давао. Неће се вратити у земљу египатску, него ће му Асирац бити цар јер не хтеде да се обрати. Мач ће стајати над градовима његовим, сломиће пречаге његове. Склон је отпаду народ мој. Вала призивају, сједињују се, али без помоћи. Како да те дам, Јефреме? Како да те предам, Израиљу? Како да ти дам као Адми, да ти учиним као Севојиму? Устрептало је у мени срце моје, уздрхтала је утроба моја. Нећу учинити по гневу свом, нећу Јефрема уништити. Ја сам Бог, а не човек! Ја сам светац посред тебе, и нећу на град гневан доћи. Они ће за Господом поћи, он као лав дозива. Кад он рикне, доћи ће сва деца са запада. Доћи ће из Египта као птице и као голуб из земље асирске. Населићу их по кућама њиховим”, говори Господ.