Исаија 42
42
Појава слуге Господњег
1Ево слуге мога којег подупирем,
изабраника мог,
миљеника душе моје!
На њега сам излио дух свој
да варварима правицу донесе.
2Он неће викати ни галамити,
нити ће се по улицама чути
глас његов.
3Неће преломити трску напрслу,
нити угасити жижак који тиња,
доносиће правду истиниту.
4Он се не умара и не малаксава
док на земљу правицу не донесе,
острва чекају закон његов.
5Овако говори Бог Господ,
који је створио и разапео небо,
који је земљу распростро
и растиње њено,
који даје душу народима
који су на њој
и дух онима који по њој ходе:
6„Ја, Господ, у правди те позвах,
за руку те држах.
Чувао сам те да будеш
савез народу и светлост варварима,
7да отвараш очи слепима,
да изводиш сужње из затвора
и из тамнице оне
који у тами живе.
8Ја сам Господ, то је моје име.
Не дам другом славу своју,
ни киповима хвалу своју.”
9Раније речено – дође!
Ја јављам ново
и пре него што дође,
вама најављујем.
10Певајте Господу песму нову
и хвалу његову до краја земље,
ви који пловите морем,
и све што у њему живи,
острва и који тамо живе!
11Нека кличе пустиња с градовима својим,
нека певају насеља око Кидра,
нека кличу становници по стенама,
нека узвикују с врхова гора!
12Нека славе Господа
и нека га хвале по острвима!
13Господ излази као јунак,
као ратник се разгорева,
узвикује и кличе,
надјачава непријатеље своје.
14„Ћутао сам дуго,
мирно држао у себи.
Сада ћу да вичем
као жена кад се порађа,
дуваћу и хучаћу.
15Опустићу горе и брегове,
осушићу сваку травку њихову.
Начинићу од река ливаде
и исушићу језера.
16Водићу слепе путевима
које они не познају,
водићу их стазама непознатим.
Пред њима ћу обратити таму у светлост,
а што је неравно у равно.
То ћу учинити, нећу пропустити.
17Тад ће се постидети и узмаћи они
који се у кипове уздају,
који киповима ливеним говоре:
‘Ви сте наши богови.’
18Чујте, глуви!
Прогледајте, слепи, да бисте видели!
19Ко је слеп ако не слуга мој?
Ко је глув ако не гласник
којег шаљем?
Ко је слеп ако не посланик мој,
ко је глув ако не слуга Господњи?
20Много си видео, али ниси усвојио,
уши су ти отворене биле,
али ниси слушао.
21Господ је волео због праведности своје
да узвиси и прослави закон свој.
22Међутим, оплењен и опљачкан је
народ овај.
Сви су у тамнице бачени,
у затворима заробљени.
Плен су постали, а нико их не избавља,
поробљавају их, а нико не каже: ‘Врати!’”
23Ко од вас то слуша?
Ко памти то за касније?
24Ко је предао пљачкашу Јакова
и отимачу Израиља?
Зар није Господ, којем смо згрешили,
чијим путевима нисмо хтели да идемо
и чији закон нисмо слушали?
25Зато је на њега излио жарки гнев свој
и страхоте ратне.
Пламен га окружи, али он то не схвати,
опече га, али се он не обазираше.
Trenutno izabrano:
Исаија 42: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije