Исаија 49
49
Избавитељ Израиљев
1Чујте ме, острва,
послушајте, народи далеки!
Господ ме позва од мајчиног крила,
помену име моје
у утроби мајке моје.
2Он начини мач оштар од уста мојих,
склони ме у сенку руке своје.
Учини ме стрелом оштром
и сакри ме у тобоцу свом.
3Тада ми он рече:
„Ти си слуга мој, Израиљу,
у којем ћу се прославити!”
4Ја тада одговорих:
„Узалуд сам се мучио,
ни за шта сам снагу потрошио.”
Ипак је просуђивање моје у Господу
и у Богу мојем награда моја.
5А сад говори Господ,
који ме је од крила мајчиног
учинио слугом својим
да му доведем назад Јакова,
и да се сабере Израиљ.
Прославих се у очима Господњим,
јер је Бог мој снага моја.
6Он ми рече:
„Недовољно је да ми будеш слуга
да би довео племена Јаковљева
и да сабереш остатак Израиљев.
Учинићу да будеш светлост варварима,
да будеш спасење моје
до крајева замље.”
7Овако говори Господ, избавитељ Израиљев,
Светац његов,
оном којег презиру
и којег се гаде варвари,
слуги силника:
„Цареви ће видети и устаће,
поклониће се кнезови
због Господа који је веран,
због Свеца Израиљевог који те је изабрао.”
8Овако говори Господ:
„Услишио сам те у време милости
и помогао ти у дан спасења.
Саздао сам те да будеш савез народу,
да земљу подигнеш
и поделиш земљу опустелу,
9да кажеш сужњима: ‘Изађите!’,
а онима у тами: ‘Појавите се!’
Они ће на путу падати,
али ће храну налазити
по свим бреговима високим.
10Неће бити гладни ни жедни,
неће их мучити времена ни сунце,
јер ће их водити онај
који их пази
и који ће их водити до извора воде.
11Све горе своје претворио сам у пут,
и узвисићу све стазе своје.
12Гле, доћи ће они издалека,
гле, и они са севера и са запада,
и они из области Асуана.
13Кличите, небеса, радуј се, земљо,
узвикујте, брегови, весело,
јер Господ теши народ свој
и смиловао се невољним.
14Сион рече: ‘Господ ме напусти
и Господ ме заборави.’
15Може ли жена да заборави пород свој,
да се не смилује на чедо утробе своје?
Кад би га и заборавила,
ја нећу заборавити тебе.
16Гле, на дланове сам те урезао,
преда мном су стално зидови твоји.
17Журе синови твоји,
а рушитељи твоји и разарачи твоји
од тебе одлазе.
18Управи очи своје и гледај:
сви се скупљају и теби прилазе.
‘Тако ја био жив’, говори Господ,
‘свима њима заоденућеш се као накитом
и њима ћеш се као невеста украсити!’”
19Рушевине твоје, развалине твоје
и похарана земља твоја
биће тесна житељима твојим
кад се удаље рушитељи твоји.
20Тада ће говорити синови твоји
којих си лишена била:
„Тесно ми је место ово,
помери се да могу да се настаним!”
21Тада ћеш се запитати у срцу свом:
„Ко ми је ове родио?
Била сам бездетна и неплодна,
прогнана и одбачена!
Ко је њих отхранио?
Кад сам сама била,
где су они били?”
22Овако говори Господ Господ:
„Ево, на варваре подижем руку своју,
на народе управљам заставе своје.
Вратиће ти у наручје синове твоје
и носиће на плећима кћери твоје.
23Цареви ће бити хранитељи твоји
и кнегиње дојкиње твоје.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизаће прах с ногу твојих.
Увидећеш да сам ја Господ
и да се неће посрамити
они који се у мене уздају.”
24Отима ли се јунаку плен?
Узима ли се роб победнику?
25Овако говори Господ:
„Биће одузет плен јунаку,
побећи ће роб победнику!
Борићу се против оних који те нападају
и избавићу синове твоје.
26Дајем мучитељима твојим
да сопствено тело једу
и да се опију крвљу својом
као вином новим.
Тада ће свако тело увидети
да сам ја Господ, спаситељ твој,
избавитељ твој,
Силни Јаковљев.”
Trenutno izabrano:
Исаија 49: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Исаија 49
49
Избавитељ Израиљев
1Чујте ме, острва,
послушајте, народи далеки!
Господ ме позва од мајчиног крила,
помену име моје
у утроби мајке моје.
2Он начини мач оштар од уста мојих,
склони ме у сенку руке своје.
Учини ме стрелом оштром
и сакри ме у тобоцу свом.
3Тада ми он рече:
„Ти си слуга мој, Израиљу,
у којем ћу се прославити!”
4Ја тада одговорих:
„Узалуд сам се мучио,
ни за шта сам снагу потрошио.”
Ипак је просуђивање моје у Господу
и у Богу мојем награда моја.
5А сад говори Господ,
који ме је од крила мајчиног
учинио слугом својим
да му доведем назад Јакова,
и да се сабере Израиљ.
Прославих се у очима Господњим,
јер је Бог мој снага моја.
6Он ми рече:
„Недовољно је да ми будеш слуга
да би довео племена Јаковљева
и да сабереш остатак Израиљев.
Учинићу да будеш светлост варварима,
да будеш спасење моје
до крајева замље.”
7Овако говори Господ, избавитељ Израиљев,
Светац његов,
оном којег презиру
и којег се гаде варвари,
слуги силника:
„Цареви ће видети и устаће,
поклониће се кнезови
због Господа који је веран,
због Свеца Израиљевог који те је изабрао.”
8Овако говори Господ:
„Услишио сам те у време милости
и помогао ти у дан спасења.
Саздао сам те да будеш савез народу,
да земљу подигнеш
и поделиш земљу опустелу,
9да кажеш сужњима: ‘Изађите!’,
а онима у тами: ‘Појавите се!’
Они ће на путу падати,
али ће храну налазити
по свим бреговима високим.
10Неће бити гладни ни жедни,
неће их мучити времена ни сунце,
јер ће их водити онај
који их пази
и који ће их водити до извора воде.
11Све горе своје претворио сам у пут,
и узвисићу све стазе своје.
12Гле, доћи ће они издалека,
гле, и они са севера и са запада,
и они из области Асуана.
13Кличите, небеса, радуј се, земљо,
узвикујте, брегови, весело,
јер Господ теши народ свој
и смиловао се невољним.
14Сион рече: ‘Господ ме напусти
и Господ ме заборави.’
15Може ли жена да заборави пород свој,
да се не смилује на чедо утробе своје?
Кад би га и заборавила,
ја нећу заборавити тебе.
16Гле, на дланове сам те урезао,
преда мном су стално зидови твоји.
17Журе синови твоји,
а рушитељи твоји и разарачи твоји
од тебе одлазе.
18Управи очи своје и гледај:
сви се скупљају и теби прилазе.
‘Тако ја био жив’, говори Господ,
‘свима њима заоденућеш се као накитом
и њима ћеш се као невеста украсити!’”
19Рушевине твоје, развалине твоје
и похарана земља твоја
биће тесна житељима твојим
кад се удаље рушитељи твоји.
20Тада ће говорити синови твоји
којих си лишена била:
„Тесно ми је место ово,
помери се да могу да се настаним!”
21Тада ћеш се запитати у срцу свом:
„Ко ми је ове родио?
Била сам бездетна и неплодна,
прогнана и одбачена!
Ко је њих отхранио?
Кад сам сама била,
где су они били?”
22Овако говори Господ Господ:
„Ево, на варваре подижем руку своју,
на народе управљам заставе своје.
Вратиће ти у наручје синове твоје
и носиће на плећима кћери твоје.
23Цареви ће бити хранитељи твоји
и кнегиње дојкиње твоје.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизаће прах с ногу твојих.
Увидећеш да сам ја Господ
и да се неће посрамити
они који се у мене уздају.”
24Отима ли се јунаку плен?
Узима ли се роб победнику?
25Овако говори Господ:
„Биће одузет плен јунаку,
побећи ће роб победнику!
Борићу се против оних који те нападају
и избавићу синове твоје.
26Дајем мучитељима твојим
да сопствено тело једу
и да се опију крвљу својом
као вином новим.
Тада ће свако тело увидети
да сам ја Господ, спаситељ твој,
избавитељ твој,
Силни Јаковљев.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije