Јов 31
31
Јов описује своју исправност
1Склопио сам савез са очима својим,
па како бих онда погледао девицу?!
2Какав бих део имао од Бога,
какво наследство од Свемогућег на висини?
3Зар не сналази зликовца несрећа
и пропаст оне који зло чине?
4Зар он не гледа све путеве моје
и не броји све кораке моје?
5Ако сам у лажима ходио
и нога моја на превару ишла,
6нека ме измери на правој ваги
па ће увидети исправност моју.
7Ако ми је корак мој с пута скренуо,
ако је срце моје пошло за очима мојим,
ако ми је прљавштина на рукама мојим,
8Нека ја посејем, а други поједе,
нека изданци моји усахну.
9Ако ми се срце моје за неком женом занело
и ако сам на вратима ближњег свог вребао,
10Нека другом меље жена моја
и нека се други над њом савија.
11Јер то је бестидност,
злочин за судије.
12То је огањ који до уништења прождире
и цело имање моје искорењује.
13Ако сам презрео право слуге свога и слушкиње своје
кад су се са мном спорили,
14Шта бих учинио кад Бог устане?
Шта ћу одговорити кад он затражи?
15Није ли у мајчиној утроби и мене и њега створио?
Зар нисмо исто у утроби саздани?
16Ако сам се оглушио о молбу сиромаха
и удовици очи замутио,
17Ако сам залогај јео сам,
а сирота није добила део,
18Па од младости сам њој као отац био!
Од утробе мајчине сам је водио!
19Ако сам видео сиромаха без одеће
или убогог без покривача,
20Његова бедра су ми захваљивала
што се руном мојих оваца утоплио,
21Ако сам на сиротог руку подигао своју
зато што сам у вратима помоћника имао,
22Нека ми се раме од плећа одвали
и рука из зглоба испадне!
23Ја сам се казне Божје бојао.
Његовој сили не бих одолео.
24Ако сам у злато надање полагао
и чистом злату говорио: ‘Узданице моја!’,
25Ако сам се радовао имању великом
које су руке моје стекле,
26Ако сам гледао сунце кад сија
и месец како поносито ходи,
27Ако се срце моје потајно преварило
и рука моја њима пољубац послала,
28То би био злочин за судије
јер бих се Бога на висини одрекао.
29Ако сам се несрећи противника радовао,
играо кад га је зло задесило,
30Ја нисам дао језику свом да греши
тражећи душу његову и проклињући.
31Зар нису говорили укућани моји у шатору моме:
‘Има ли иког ко није меса код њега јео?’
32Странац није напољу ноћивао,
врата своја сам путнику отварао.
33Ако сам, као други, грехе своје крио
и тајио преступе у грудима својим
34Због мноштва плашио,
бојао се презира родбине,
онда сам ћутао и нисам на врата излазио.
35Ех, кад би ме неко саслушао!
Ово потписујем, а Свемогући нека ми одговори.
Тужба противника је написана.
36На рамену свом ћу је носити,
као венац ћу је свезати.
37Сваки корак свој њему бих изнео,
као кнез бих му приступио.
38Ако је њива моја на мене викала
и заједно бразде њене плакале,
39Ако сам без плаћања род њен јео
и душу ранијих власника ражалостио,
40нека ми уместо пшенице трње роди
и уместо јечма кукољ.”
Завршише се речи Јовове.
Trenutno izabrano:
Јов 31: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije