А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. Али нађоше камен одваљен од гроба и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих. Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима? Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји, наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.” Тада се сетише његових речи, па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима. А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали. Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило.
И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима, и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима. Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима. Али њиховим очима није било дано да га препознају. И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно. Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?” И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом, како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га. А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило. Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив. Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.”
И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали! Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка. И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима. И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.” А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба.
Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!” А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа. И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима? Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.” Рекавши то, показа им руке и ноге. А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?” А они му дадоше комад печене рибе; он узе и поједе пред њима.
И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.” Тада им отвори ум да разумеју Писма. Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана, те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима. Ви сте сведоци овоме, а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.”
Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их. И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу, и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
