Luka 24:1-53
Luka 24:1-53 Novi srpski prevod (NSPL)
U nedelju, pre svitanja, žene poneše mirise koje su pripremile i odoše na grob. Tamo su našle kamen otkotrljan s groba. Ušle su unutra, ali nisu našle telo Gospoda Isusa. Dok su one još bile u nedoumici zbog ovoga, iznenada dva čoveka u sjajnim odorama stadoše pred njih. Žene su se uplašile i oborile pogled ka zemlji, a oni im rekoše: „Zašto tražite živog među mrtvima? On nije ovde; vaskrsao je. Setite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: ’Sin Čovečiji treba da bude predat u ruke grešnika, da bude razapet, ali će trećeg dana vaskrsnuti.’“ One su se tada setile njegovih reči. Vratile su se sa groba i javile sve to Jedanaestorici i svima ostalima. To su bile: Marija Magdalena, Jovana i Marija, majka Jakovljeva i druge, koje su to javile apostolima. A njima su se ove reči učinile kao besmislica, te im nisu poverovali. Međutim, Petar ustade i otrča do groba. Pogledao je unutra, ali je video samo zavoje. Zatim je otišao čudeći se onome što se dogodilo. Istog dana, dvojica učenika su išla u selo po imenu Emaus, udaljenom od Jerusalima oko šezdeset stadija. Razgovarali su o svim ovim događajima. Dok su oni tako razgovarali i raspravljali, Isus im se približio i pošao sa njima. Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju. Isus ih upita: „O čemu to putem raspravljate?“ Oni zastadoše snuždeni. Odgovori onaj koji se zvao Kleopa: „Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu koji ne zna šta se tamo dogodilo ovih dana?“ A on reče: „Šta to?“ Oni odgovoriše: „Ono sa Isusom iz Nazareta. On je bio prorok silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom. Naši vodeći sveštenici i glavari su ga predali da bude osuđen na smrt i razapeli ga. A mi smo se ponadali da je on onaj koji će otkupiti izrailjski narod. Osim toga, danas je već treći dan od kako se to dogodilo. Uz sve to, zbuniše nas neke naše žene koje su u rano jutro bile na grobu, ali nisu našle njegovo telo. Još su rekle da su im se ukazali anđeli i rekli im da je živ. Neki od naših su otišli na grob i našli onako kako su žene rekle. Njega nisu videli.“ Isus im reče: „O, kako li ste nerazumni i spori da poverujete svemu što su proroci rekli! Nije li trebalo da Hristos sve to pretrpi i uđe u svoju slavu?“ Tada im je rastumačio ono što je napisano o njemu u celom Pismu, počevši od Mojsija i svih Proroka. Tako dođoše do sela u koje su pošli, a on je kao hteo da pođe dalje. Oni ga saleteše govoreći: „Ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već na izmaku!“ Dok je bio sa njima za stolom, uzeo je hleb, blagoslovio ga, prelomio ga i dao im. Tada su im se otvorile oči, te su ga prepoznali, ali je on iščeznuo pred njima. Oni rekoše jedan drugom: „Nije li plamtilo u nama, dok nam je putem govorio i izlagao nam Pismo?“ Oni tada ustanu i istog časa se vrate u Jerusalim. Tamo su našli okupljenu Jedanaestoricu i one što su bili s njima. I ovi su govorili: „Gospod je stvarno ustao iz mrtvih i javio se Simonu!“ A i dvojica učenika su im ispričala šta se zbilo na putu i kako su ga prepoznali dok je lomio hleb. Dok su oni još ovo govorili, Isus stade među njih i reče im: „Mir vam!“ Oni pretrnuše od straha, jer su mislili da vide duha. Isus im reče: „Što ste se tako smeli i zašto vas sumnje podilaze? Pogledajte moje ruke i moje noge! To sam ja! Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju, kao što vidite da ja imam.“ Rekavši to, pokazao im je ruke i noge. Kako oni još nisu mogli da poveruju od radosti, nego su se čudili, on im reče: „Imate li ovde nešto za jelo?“ Oni mu dadoše komad pečene ribe. Uzeo ga je i pojeo pred njima. Onda im reče: „Ovo su reči koje sam vam govorio dok sam bio sa vama: treba da se ispuni sve što je napisano za mene u Mojsijevom Zakonu, Prorocima i Psalmima.“ Tada im je otvorio um da razumeju Pismo. Zatim im je rekao: „Zapisano je i to da će Hristos stradati i ustati iz mrtvih trećeg dana. U njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima. Vi ste očevici ovoga. Evo, ja ću poslati ono što je moj Otac obećao. Vi budite u gradu dok na vas ne siđe sila sa visine.“ Tada ih je odveo do Vitanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih. Blagosiljajući ih, počeo je da se udaljava od njih uznoseći se na nebo. Oni su mu se ničice poklonili i vratili se u Jerusalim veoma se radujući. Stalno su bili u hramu i proslavljali Boga.
Luka 24:1-53 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. Али нађоше камен одваљен од гроба и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих. Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима? Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји, наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.” Тада се сетише његових речи, па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима. А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали. Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило. И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима, и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима. Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима. Али њиховим очима није било дано да га препознају. И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно. Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?” И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом, како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га. А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило. Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив. Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.” И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали! Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка. И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима. И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.” А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба. Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!” А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа. И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима? Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.” Рекавши то, показа им руке и ноге. А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?” А они му дадоше комад печене рибе; он узе и поједе пред њима. И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.” Тада им отвори ум да разумеју Писма. Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана, те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима. Ви сте сведоци овоме, а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.” Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их. И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу, и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.
Luka 24:1-53 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. Нађоше камен одваљан са гроба, па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. Оне се уплашише, па оборише лице према земљи. А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.« Тада се оне сетише Исусових речи, па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило. А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија од Јерусалима, и разговарали један с другим о свему што се догодило. И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, али је њиховим очима било ускраћено да га препознају. »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он. А они стадоше и снуждише се. »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа. А Исус упита: »Шта то?« »Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.« А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?« И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму. Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.« И он уђе да остане с њима. А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима. А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?« И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.« Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб. Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.« А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа. Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.« И када је то рекао, показа им руке и ноге. А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?« Они му дадоше комад печене рибе и он га узе и поједе пред њима. Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.« Потом им отвори ум да разумеју Писма, па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. Ви сте томе сведоци, а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.« Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. И стално су били у Храму и благосиљали Бога.
Luka 24:1-53 Нови српски превод (NSP)
У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса. Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ Оне су се тада сетиле његових речи. Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило. Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија. Разговарали су о свим овим догађајима. Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. Али њиховим очима није било дано да га препознају. Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“ Они застадоше снуждени. Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка. Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб. Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ Рекавши то, показао им је руке и ноге. Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ Они му дадоше комад печене рибе. Узео га је и појео пред њима. Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“ Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. Ви сте очевици овога. Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“ Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. Стално су били у храму и прослављали Бога.
Luka 24:1-53 Sveta Biblija (SRP1865)
A u prvi dan nedjeljni doðoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali naðoše kamen odvaljen od groba. I ušavši ne naðoše tijela Gospoda Isusa. I kad se one èuðahu tome, gle, dva èovjeka staše pred njima u sjajnijem haljinama; A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga meðu mrtvima? Nije ovdje; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad bješe još u Galileji, Govoreæi da sin èovjeèij treba da se preda u ruke ljudi grješnika i da se razapne i treæi dan da ustane. I opomenuše se rijeèi njegovijeh. I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalijem. A to bijaše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima. I njima se uèiniše njihove rijeèi kao laž, i ne vjerovaše im. A Petar ustavši otrèa ka grobu, i natkuèivši se vidje same haljine gdje leže, i otide èudeæi se u sebi šta bi. I gle, dvojica od njih iðahu u onaj dan u selo koje bijaše daleko od Jerusalima šeset potrkališta i zvaše se Emaus. A oni govorahu meðu sobom o svima ovijem dogaðajima. I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, i Isus približi se, i iðaše s njima. A oèi im se držahu da ga ne poznaše. A on im reèe: kakav je to razgovor koji imate meðu sobom iduæi, i što ste neveseli? A jedan po imenu Kleopa, odgovarajuæi reèe mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nijesi èuo šta je u njemu bilo ovijeh dana? I reèe im: šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazareæanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u rijeèi pred Bogom i pred svijem narodom; Kako ga predadoše glavari sveštenièki i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše ga? A mi se nadasmo da je on onaj koji æe izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treæi dan kako to bi. A uplašiše nas i žene neke od našijeh koje su bile rano na grobu, I ne našavši tijela njegova doðoše govoreæi da su im se anðeli javili koji su kazali da je on živ. I idoše jedni od našijeh na grob, i naðoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe. I on im reèe: o bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uðe u slavu svoju? I poèevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu. I približiše se k selu u koje iðahu, i on èinjaše se da hoæe dalje da ide. I oni ga ustavljahu govoreæi: ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noæ. I uðe s njima da noæi. I kad sjeðaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. Tada se njima otvoriše oèi i poznaše ga. I njega nestade. I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i naðoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima, Koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb. A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade meðu njima, i reèe im: mir vam. A oni se uplašiše, i poplašeni buduæi, mišljahu da vide duha. I reèe im: šta se plašite? I zašto takove misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. A dok oni još ne vjerovahu od radosti i èuðahu se reèe im: imate li ovdje što za jelo? A oni mu daše komad ribe peèene, i meda u satu. I uzevši izjede pred njima. I reèe im: ovo su rijeèi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumiju pismo. I reèe im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treæi dan; I da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svijem narodima poèevši od Jerusalima. A vi ste svjedoci ovome. I gle, ja æu poslati obeæanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obuèete u silu s visine. I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih. I kad ih blagosiljaše, otstupi od njih, i uznošaše se na nebo. I oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošæu. I bijahu jednako u crkvi hvaleæi i blagosiljajuæi Boga. Amin.