Лука 8:1-25

После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући јеванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалена, из које је изашло седам демона, па Јована, жена Иродовог управитеља Хузе, и Сузана и многе друге које су им служиле својим имањем. Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи: „Изађе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше. Друго пак паде на камен, изниче и осуши се јер није имало влаге. Треће паде међу трње, и трње израсте с њим, те га угуши. А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род.” Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује – нека чује.” А његови ученици су га питали шта значи ова прича. Он им пак рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства Божјег, а осталима се излажу у причама да гледајући не виде и слушајући не разумеју. А ова прича значи: семе је реч Божја. Они крај пута – ти су они који су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца да не поверују и не спасу се. Они на камену – ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења. Семе које је пало у трње – ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода. А оно на доброј земљи – ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род. Нико ко је запалио светиљку не покрива је судом, нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак да виде светлост они који улазе. Јер нема ничег тајног што неће изаћи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изаћи на видело. Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема – од њега ће се узети и оно што мисли да има.” А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа. И јавише му: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.” Он им пак одговори и рече: „Ови што слушају и извршују реч Божју – они су моја мајка и моја браћа.” А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: „Пређимо на другу страну језера”; и отпловише, али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац напунио водом и беху у опасности. Тада приђоше и пробудише га говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо.” А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно. Њима пак рече: „Где је ваша вера?” А они се уплашени задивише говорећи један другом: „Та ко је овај што заповеда и ветровима и води – покоравају му се?”