Luka 8:1-25
Luka 8:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући јеванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалена, из које је изашло седам демона, па Јована, жена Иродовог управитеља Хузе, и Сузана и многе друге које су им служиле својим имањем. Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи: „Изађе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше. Друго пак паде на камен, изниче и осуши се јер није имало влаге. Треће паде међу трње, и трње израсте с њим, те га угуши. А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род.” Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује – нека чује.” А његови ученици су га питали шта значи ова прича. Он им пак рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства Божјег, а осталима се излажу у причама да гледајући не виде и слушајући не разумеју. А ова прича значи: семе је реч Божја. Они крај пута – ти су они који су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца да не поверују и не спасу се. Они на камену – ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења. Семе које је пало у трње – ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода. А оно на доброј земљи – ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род. Нико ко је запалио светиљку не покрива је судом, нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак да виде светлост они који улазе. Јер нема ничег тајног што неће изаћи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изаћи на видело. Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема – од њега ће се узети и оно што мисли да има.” А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа. И јавише му: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.” Он им пак одговори и рече: „Ови што слушају и извршују реч Божју – они су моја мајка и моја браћа.” А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: „Пређимо на другу страну језера”; и отпловише, али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац напунио водом и беху у опасности. Тада приђоше и пробудише га говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо.” А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно. Њима пак рече: „Где је ваша вера?” А они се уплашени задивише говорећи један другом: „Та ко је овај што заповеда и ветровима и води – покоравају му се?”
Luka 8:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином. Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.« Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!« Ученици га тада упиташе шта значи та прича. А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не разумеју.‘« »А ово је значење приче: семе је Божија реч. Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.« »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.« Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа. Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.« А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.« Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.« И испловише. Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности. Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!« А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири. »Где вам је вера?« упита он ученике. А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«
Luka 8:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle ovoga, Isus je obišao gradove i sela objavljujući i propovedajući Radosnu vest o Carstvu Božijem. S njim su bila i Dvanaestorica, i neke žene koje su bile izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija Magdalena, iz koje je izašlo sedam zlih duhova, Jovana, žena Huze, Irodovog upravitelja dvora, Suzana, i mnoge druge koje su im pomagale od svoje imovine. Narod je i dalje dolazio Isusu iz svakoga grada. Kada se okupilo mnoštvo sveta, Isus im ispriča priču: „Izađe sejač da seje svoje seme. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta, te ga ljudi izgaze i ptice ga pozobaju. Drugo je palo na kamen. Ono je niklo, ali se osušilo, jer nije imalo vlage. Treće je palo među trnje. Ali trnje je izraslo zajedno sa njim i ugušilo ga. Četvrto je palo na dobru zemlju. Ono je niklo i rodilo stostruko.“ Isus je završio rečima: „Ko ima uši, neka sluša!“ Njegovi učenici su ga pitali za značenje priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajne Carstva Božijeg, a ostalima se govori u pričama, da ’gledajući ne vide i slušajući ne razumeju.’ A evo šta priča znači: seme je Božija reč. Seme koje je palo kraj puta – to su oni koji su reč čuli, ali dolazi đavo i odnosi reč iz njihovog srca, da ne bi poverovali i bili spaseni. Seme koje je palo na kamen – to su oni koji čim čuju reč, s radošću je primaju. Ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, neko vreme veruju, pa kad nastupi čas iskušenja, oni otpadaju. Seme koje je palo među trnje – to su oni koji slušaju reč, ali ih brige, bogatstvo i životna zadovoljstva postepeno guše, te ne donose zreo rod. A seme koje je palo na dobro tle – to su oni koji slušaju reč i zadržavaju je u dobrom i plemenitom srcu, te postojano donose rod. Niko ne pali svetiljku da bi je pokrio posudom, niti da bi je stavio pod krevet, nego je stavlja na svećnjak da bi oni koji ulaze videli svetlost. Jer nema toga što je tajno, a da se neće otkriti, niti ima čega što je prikriveno, a da se neće saznati i obelodaniti. Zato, pazite kako slušate, jer onaj ko ima, njemu će se dodati, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što misli da ima.“ Došli su i Isusova majka i braća da ga vide, ali nisu mogli da dođu do njega od mnogo naroda. Javili su mu: „Tu napolju su tvoja majka i tvoja braća i hoće da te vide.“ Isus im odgovori: „Moja majka i moja braća su oni koji slušaju Božiju reč i izvršuju je.“ Jednog dana je Isus ušao u brodić sa svojim učenicima i rekao im: „Hajdemo na drugu stranu jezera!“ Oni odu. Dok su plovili, Isus zaspa. Podiže se bura na jezeru, tako da se čamac punio vodom, te su bili u opasnosti. Njegovi učenici mu priđu i probude ga, govoreći: „Učitelju, učitelju, propadamo!“ Isus se podiže, pa zapovedi vetru i talasima, te se oni smiriše i nastade tišina. Onda im reče: „Gde vam je vera?“ A oni su, uplašeni i začuđeni, govorili jedan drugom: „Ko je ovaj što zapoveda vetrovima i vodi, te mu se pokoravaju?“
Luka 8:1-25 Нови српски превод (NSP)
После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине. Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“ Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“ Његови ученици су га питали за значење приче. Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да ’гледајући не виде и слушајући не разумеју.’ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род. Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“ Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“ Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности. Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. Онда им рече: „Где вам је вера?“ А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Luka 8:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije toga iðaše on po gradovima i po selima uèeæi i propovijedajuæi jevanðelje o carstvu Božijemu, i dvanaestorica s njim. I neke žene koje bijahu iscijeljene od zlijeh duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam ðavola iziðe, I Jovana, žena Huze pristava Irodova, i Susana, i druge mnoge koje služahu njemu imanjem svojijem. A kad se sabra naroda mnogo, i iz sviju gradova dolažahu k njemu, kaza u prièi: Iziðe sijaè da sije sjeme svoje; i kad sijaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreæi ovo povika: ko ima uši da èuje neka èuje. A uèenici njegovi pitahu ga govoreæi: šta znaèi prièa ova? A on reèe: vama je dano da znate tajne carstva Božijega; a ostalima u prièama, da gledajuæi ne vide, i èujuæi ne razumiju. A prièa ova znaèi: sjeme je rijeè Božija. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi ðavo, i uzima rijeè iz srca njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. A koje je na kamenu to su oni koji kad èuju s radosti primaju rijeè; i ovi korijena nemaju koji za neko vrijeme vjeruju, a kad doðe vrijeme kušanja otpadnu. A koje u trnje pade to su oni koji slušaju, i otišavši od brige i bogatstva i slasti ovoga života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji rijeè slušaju, i u dobrome i èistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreæi povika: ko ima uši da èuje neka èuje. Niko pak svijeæe ne poklapa sudom kad je zapali, niti meæe pod odar, nego je metne na svijeænjak da vide svjetlost koji ulaze. Jer nema ništa tajno što neæe biti javno, ni sakriveno što se neæe doznati i na vidjelo iziæi. Gledajte dakle kako slušate; jer ko ima, daæe mu se, a ko nema, uzeæe se od njega i ono što misli da ima. Doðoše pak k njemu mati i braæa njegova, i ne mogahu od naroda da govore s njim. I javiše mu govoreæi: mati tvoja i braæa tvoja stoje napolju, hoæe da te vide. A on odgovarajuæi reèe im: mati moja i braæa moja oni su koji slušaju rijeè Božiju i izvršuju je. I dogodi se u jedan dan on uljeze s uèenicima svojijem u laðu, i reèe im: da prijeðemo na onu stranu jezera. I poðoše. A kad iðahu oni on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i bijahu u velikoj nevolji. I pristupivši probudiše ga govoreæi: uèitelju! uèitelju! izgibosmo. A on ustade, i zaprijeti vjetru i valovima; i prestadoše i posta tišina. A njima reèe: gdje je vjera vaša? A oni se poplašiše, i èuðahu se govoreæi jedan drugome: ko je ovaj što i vjetrovima i vodi zapovijeda, i slušaju ga?