Марко 5:1-20

И дођоше на другу страну мора, у крај герасински. И кад изађе из чамца, одмах му из гробова изађе у сусрет човек с нечистим духом, који борављаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцима свезати јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове и нико није могао да га укроти. И стално беше у гробовима и горама, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем. И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице, те повика веома гласно: „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити.” Јер му говораше: „Изађи, душе нечисти, из човека.” И питаше га: „Како ти је име?” И рече му: „Легион ми је име, јер нас је много.” И мољаше га много да их не истера из оног краја. А онде, према гори, пасло је велико крдо свиња. И замолише га говорећи: „Пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих.” И допусти им. И изашавши, нечисти духови уђоше у свиње и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору. А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима, те дођоше да виде шта се догодило. И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао легиона, како седи обучен и присебан, те се уплашише. А очевици им испричаше шта се догоди бесомучноме и о свињама. И почеше га молити да оде из њиховог краја. А кад Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њима. И не допусти му, него му рече: „Иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на те.” И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус, и сви се дивљаху.