И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га. Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.” И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну.
И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.” Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? ‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се, кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.” „Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.” И рече им: „Још не разумете?”
И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне. Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?” И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.” Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно. И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.”
И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?” Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.” Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.” И запрети им да никоме не говоре о њему.
И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.”
И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га. Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”