Marko 8:11-38
Marko 8:11-38 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га. Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.” И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну. И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.” Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? ‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се, кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.” „Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.” И рече им: „Још не разумете?” И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне. Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?” И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.” Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно. И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.” И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?” Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.” Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.” И запрети им да никоме не говоре о њему. И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.” И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га. Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”
Marko 8:11-38 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада дођоше фарисеји, па почеше да расправљају с њим. Да би га искушали, затражише од њега знак са неба. А он дубоко уздахну, па рече: »Зашто овај нараштај тражи знак? Истину вам кажем: никакав знак неће бити дат овом нараштају.« Онда их остави, опет уђе у чамац и пређе на другу обалу. Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну. »Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.« А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!« Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело? Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се. Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?« »Дванаест«, рекоше они. »А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?« »Седам«, одговорише. А он их упита: »Зар још не разумете?« Када су стигли у Витсаиду, Исусу доведоше једног слепог човека, па га замолише да га дотакне. Он узе слепога за руку и изведе га из села. Онда му пљуну у очи и на њега положи руке. »Видиш ли нешто?« упита га. А човек погледа, па рече: »Видим људе. Личе на дрвеће које хода.« Исус му опет положи руке на очи, и он прогледа, вид му се поврати и све је јасно видео. Тада га Исус посла његовој кући, рекавши: »Не улази у село.« Потом Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. Док су још били на путу, он упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко сам ја?« »Јован Крститељ«, одговорише му. »Други, да си Илија, а трећи, да си један од пророка.« »А ви«, упита их, »шта ви кажете, ко сам ја?« Тада Петар рече: »Ти си Христос!« А он их строго опомену да ником о њему не говоре. Онда поче да их учи да Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен и да после три дана васкрсне. Отворено им је о томе говорио, па га Петар повуче на страну и поче да га прекорева. А Исус се окрену, погледа ученике, па изгрди Петра и рече: »Бежи ми с очију, Сатано, јер не мислиш на Божије, него на људско.« Потом позва к себи народ заједно са својим ученицима, па им рече: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и пође за мном. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и еванђеља, спашће га. Шта вреди човеку да добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? »Ко се у овом прељубничком и грешном нараштају постиди мене и мојих речи, и њега ће се постидети Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.
Marko 8:11-38 Novi srpski prevod (NSPL)
Neki fariseji pristupiše Isusu i počeše da raspravljaju sa njim. Iskušavali su ga, tražeći od njega znak s neba. Isus uzdahnu iz dubine duše i reče: „Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće dobiti takav znak.“ On ode od njih i ponovo se ukrca u lađicu, te ode na drugu obalu jezera. Učenici su zaboravili da ponesu hleb, osim jednog komada koji su imali sa sobom na lađici. Isus ih upozori: „Čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca irodovskog!“ A oni su raspravljali među sobom: „Ovo je rekao jer nismo poneli hleb.“ A on, znajući šta misle, reče im: „Šta raspravljate među sobom kako nemate hleba? Zar još ne razumete? Zar još uvek ne shvatate? Zar vam je okorelo srce? Oči imate, a ne vidite, uši imate, a ne čujete. Zar se ne sećate? Koliko punih kotarica preostalog hleba ste sakupili kada sam pet hlebova razdelio na pet hiljada?“ „Dvanaest“ – odgovoriše mu. „A koliko ste punih košara preostalog hleba sakupili kada sam pet hlebova razdelio na četiri hiljade?“ – upita ih Isus. „Sedam“ – odgovoriše mu. Onda im Isus reče: „Zar još uvek ne razumete?“ Došli su u Vitsaidu. Neki ljudi su pred Isusa doveli jednog slepog čoveka. Molili su ga da ga dotakne. Isus uze slepog čoveka za ruku i izvede ga izvan sela, pljunu mu u oči, stavi svoje ruke na njega i upita ga: „Vidiš li nešto?“ On pogleda i reče: „Vidim ljude. Izgledaju mi kao drveće koje se kreće.“ Isus ponovo stavi svoje ruke na njegove oči. Čovek je progledao, vratio mu se vid, i sve je video jasno. Isus ga zatim posla njegovoj kući rekavši mu: „U selo nikako da nisi ušao!“ Isus i njegovi učenici odoše u sela oko Kesarije Filipove. Na putu je upitao svoje učenike: „Šta govore ljudi: ko sam ja?“ Oni mu odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći, opet, da si jedan od proroka.“ Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „Ti si Hristos.“ Isus ih je opomenuo da nikome ne govore o njemu. Tada je počeo da ih uči: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti posle tri dana.“ Otvoreno im je govorio o tome. Tada mu je prišao Petar i počeo da ga prekoreva. Isus se okrenu i, pogledavši svoje učenike, ukori Petra: „Odlazi od mene, Satano, jer tvoje umovanje nije Božije, već ljudsko.“ Isus je tada okupio narod i svoje učenike i rekao im: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst, pa neka me sledi. Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene i Radosne vesti, spasiće ga. Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Šta može čovek dati u zamenu za svoj život? A ko se zastidi mene i mojih reči pred ovim preljubničkim i grešnim naraštajem, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima.“
Marko 8:11-38 Нови српски превод (NSP)
Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера. Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“ А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“ „Дванаест“ – одговорише му. „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус. „Седам“ – одговорише му. Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“ Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“ Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“ Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“ Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“ Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему. Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути после три дана.“ Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева. Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“ Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Шта може човек дати у замену за свој живот? А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
Marko 8:11-38 Sveta Biblija (SRP1865)
I iziðoše fariseji, i poèeše se prepirati s njim, i kušajuæi ga iskahu od njega znak s neba. I uzdahnuvši duhom svojijem reèe: zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neæe se dati rodu ovome znak. I ostavivši ih uljeze opet u laðu, i otide na onu stranu. I zaboraviše uèenici njegovi uzeti hljeba, i nemahu sa sobom u laði do jedan hljeb. I zapovijedaše im govoreæi: gledajte, èuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova. I mišljahu jedan drugome govoreæi: to je što hljeba nemamo. I razumjevši Isus reèe im: šta mislite što hljeba nemate? Zar još ne osjeæate, niti razumijete? Zar je još okamenjeno srce vaše? Oèi imate i ne vidite? uši imate i ne èujete? I ne pamtite li Kad ja pet hljebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punijeh komada nakupiste? Rekoše mu: dvanaest. A kad sedam na èetiri hiljade, koliko punijeh kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: sedam. I reèe im: kako ne razumijete? I doðe u Vitsaidu; i dovedoše k njemu slijepa, i moljahu ga da ga se dotakne. I uzevši za ruku slijepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oèi metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li što. I pogledavši reèe: vidim ljude gdje idu kao drva. I potom opet metnu mu ruke na oèi, i reèe mu da pogleda: i iscijeli se, i vidje sve lijepo. I posla ga kuæi njegovoj govoreæi: ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu. I iziðe Isus i uèenici njegovi u sela Æesarije Filipove; i putem pitaše uèenike svoje govoreæi im: ko govore ljudi da sam ja? A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: koji od proroka. A on im reèe: a vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe mu: ti si Hristos. I zaprijeti im da nikom ne kazuju za njega. I poèe ih uèiti da sinu èovjeèijemu valja mnogo postradati, i da æe ga okriviti starješine i glavari sveštenièki i književnici, i da æe ga ubiti, i treæi dan da æe ustati. I govoraše o tom ne ustruèavajuæi se. I Petar uze ga i poèe ga odvraæati. A on obrnuvši se i pogledavši na uèenike svoje zaprijeti Petru govoreæi: idi od mene sotono; jer ti ne misliš što je Božije nego što je ljudsko. I dozvavši narod s uèenicima svojima reèe im: ko hoæe za mnom da ide neka se odreèe sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. Jer ko hoæe dušu svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanðelja onaj æe je saèuvati. Jer kakva je korist èovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi? Ili kakav æe otkup dati èovjek za dušu svoju? Jer ko se postidi mene i mojijeh rijeèi u rodu ovome preljubotvornome i grješnom, i sin æe se èovjeèij postidjeti njega kad doðe u slavi oca svojega s anðelima svetima.