Марко 8
8
Исус храни четири хиљаде људи
(Мт 15, 32-39)
1У оне дане кад опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им: 2„Жао ме је народа што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу; 3ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.” 4И одговорише му његови ученици: „Откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?” 5И пита их: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам.” 6Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ. 7И имађаху и мало рибица; и благословивши их, рече да и њих изнесу. 8И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада. 9А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их. 10И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.
Фарисеји траже знак
Фарисејски и Иродов квасац
(Мт 16, 1-12; Лк 11, 16-29)
11И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га. 12Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.” 13И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну.
14И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. 15И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.” 16Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. 17А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? 18‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се, 19кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.” 20„Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.” 21И рече им: „Још не разумете?”
Исцељење слепога у Витсаиди
22И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне. 23Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?” 24И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.” 25Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно. 26И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.”
Петрово исповедање Христа
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16, 13-28; Лк 9, 18-27)
27И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?” 28Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.” 29Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.” 30И запрети им да никоме не говоре о њему.
31И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. 32И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. 33Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.”
34И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. 35Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га. 36Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? 37Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? 38Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”
Trenutno izabrano:
Марко 8: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Марко 8
8
Исус храни четири хиљаде људи
(Мт 15, 32-39)
1У оне дане кад опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им: 2„Жао ме је народа што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу; 3ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.” 4И одговорише му његови ученици: „Откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?” 5И пита их: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам.” 6Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ. 7И имађаху и мало рибица; и благословивши их, рече да и њих изнесу. 8И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада. 9А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их. 10И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.
Фарисеји траже знак
Фарисејски и Иродов квасац
(Мт 16, 1-12; Лк 11, 16-29)
11И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га. 12Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.” 13И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну.
14И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. 15И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.” 16Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. 17А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? 18‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се, 19кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.” 20„Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.” 21И рече им: „Још не разумете?”
Исцељење слепога у Витсаиди
22И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне. 23Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?” 24И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.” 25Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно. 26И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.”
Петрово исповедање Христа
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16, 13-28; Лк 9, 18-27)
27И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?” 28Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.” 29Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.” 30И запрети им да никоме не говоре о њему.
31И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. 32И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. 33Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.”
34И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. 35Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га. 36Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? 37Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? 38Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije