Марко 9
9
1И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”
Преображење Господње
(Мт 17, 1-13; Лк 9, 28-36)
2И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, 3па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. 4И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом. 5А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.” 6Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени. 7И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” 8И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.
9А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих. 10И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих. 11И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” 12Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен? 13Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”
Исцељење падавичара
(Мт 17, 14-21; Лк 9, 37-43)
14И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима. 15И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. 16И упита их: „Што се препирете с њима?” 17А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; 18и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.” 19А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.” 20И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. 21Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства, 22и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.” 23Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.” 24Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.” 25А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!” 26И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. 27А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. 28А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?” 29Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”
Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17, 22-24; Лк 9, 43-45)
30И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна; 31поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.” 32Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.
Поука апостола
(Мт 18, 1-9; Лк 9, 46-50)
33И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?” 34А они ћутаху, јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи. 35Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: „Ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.” 36И узевши једно дете, постави га међу њима, загрли га и рече им: 37„Ко прими једно такво дете у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.”
38Рече му Јован: „Учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му јер није ишао с нама.” 39А Исус рече: „Не браните му, јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени. 40Ко, наиме, није против нас, за нас је. 41И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату. 42И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жртвањ о врат његов и да буде бачен у море. 43И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [44Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром него да те са две ноге баце у пакао. [46Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 47И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божје с једним оком него да те са два ока баце у пакао, 48где црв њихов не умире и огањ се не гаси. 49Јер ће сваки огњем бити посољен. 50Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.”
Trenutno izabrano:
Марко 9: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Марко 9
9
1И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”
Преображење Господње
(Мт 17, 1-13; Лк 9, 28-36)
2И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, 3па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. 4И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом. 5А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.” 6Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени. 7И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” 8И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.
9А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих. 10И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих. 11И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” 12Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен? 13Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”
Исцељење падавичара
(Мт 17, 14-21; Лк 9, 37-43)
14И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима. 15И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. 16И упита их: „Што се препирете с њима?” 17А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; 18и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.” 19А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.” 20И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. 21Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства, 22и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.” 23Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.” 24Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.” 25А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!” 26И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. 27А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. 28А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?” 29Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”
Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17, 22-24; Лк 9, 43-45)
30И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна; 31поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.” 32Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.
Поука апостола
(Мт 18, 1-9; Лк 9, 46-50)
33И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?” 34А они ћутаху, јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи. 35Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: „Ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.” 36И узевши једно дете, постави га међу њима, загрли га и рече им: 37„Ко прими једно такво дете у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.”
38Рече му Јован: „Учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му јер није ишао с нама.” 39А Исус рече: „Не браните му, јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени. 40Ко, наиме, није против нас, за нас је. 41И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату. 42И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жртвањ о врат његов и да буде бачен у море. 43И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [44Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром него да те са две ноге баце у пакао. [46Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] 47И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божје с једним оком него да те са два ока баце у пакао, 48где црв њихов не умире и огањ се не гаси. 49Јер ће сваки огњем бити посољен. 50Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije