Филипљанима 2
2
1Ако, дакле, има какве утехе у Христу, ако имам каквог љубазног охрабрења, ако има какве духовне заједнице, ако има каквог унутрашњег саосећања и самилости, 2испуните моју радост – па исто мислите имајући исту љубав, духовно повезани, мислима усмереним на једно. 3Не чините ништа из надметања или из сујетног частољубља, него у понизности сматрајте један другога већим од себе, 4не гледајте свако само на своје, него свако нека гледа на оно што се других тиче.
5Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има; 6он, који је у обличју Божјем, није сматрао као нешто приграбљено то што је једнак Богу, 7него је лишио самога себе кад је узео обличје слуге и постао сличан људима. И нашавши се у лику као човек, 8он је унизио самога себе и постао послушан до смрти, до смрти на крсту. 9Зато га је и Бог преузвисио и даровао му име које је над сваким именом, 10да се у име Исусово приклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, 11и да сваки језик исповеди да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
Светила која свету светле
12Стога, драги моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас него сад још више у мом одсуству, градите своје спасење са страхом и трепетом. 13Јер Бог је тај што чини у вама да желите и да делите – да му будете по вољи. 14Све чините без гунђања и премишљања 15да будете беспрекорни и чисти, непорочна деца Божја усред поквареног и наопаког рода, међу којима светлите као звезде у свету, 16чврсто држећи реч живота на моју хвалу за дан Христов – да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. 17Али ако се и као жртва изливам на жртву и службу ваше вере, радујем се и радујем се са свима вама. 18А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном.
Тимотеј и Епафродит
19А надам се у Господу Исусу да ћу вам убрзо послати Тимотеја да се и ја расположим кад дознам како сте ви. 20Јер немам ниједнога који је исте душе као он, који ће се искрено старати за ваше потребе. 21Сви, наиме, траже своје, а не што је Христа Исуса. 22А његову поузданост познајте да ми је као дете оцу послужио за јеванђеље. 23Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах, чим сагледам како стоје моје ствари. 24А уздам се у Господу да ћу и сам убрзо доћи.
25Нађох пак за потребно да вам пошаљем Епафродита, свога брата и сарадника и саборца, а вашег посланика, који служи мојој потреби, 26пошто је чезнуо за свима вама и било му је нелагодно што сте чули да је оболео. 27И заиста је био болестан до смрти. Али Бог се смиловао на њега, не само на њега него и на мене, да ми не дође жалост на жалост. 28Тако сам одлучио да га што пре пошаљем, да се опет обрадујете кад га видите и ја да будем безбрижнији. 29Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и такве људе поштујте, 30јер је он ради Христовог дела дошао до саме смрти, изложивши свој живот опасности да надокнади што ви нисте могли да ми учините.
Trenutno izabrano:
Филипљанима 2: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije