Римљанима 4
4
1Шта ћемо, дакле, рећи да је наш по телу праотац Авраам [постигао]? 2Ако је, наиме Авраам оправдан на основу својих дела, може да се хвали, али не пред Богом. 3Јер шта каже Писмо: „Авраам је поверовао Богу, и то му је урачунато као праведност.” 4А ономе који ради плата се не рачуна по милости, него по дугу. 5Ономе пак који не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност, 6као што и Давид назива блаженим човека коме Бог урачунава праведност без дела: 7„Блажени су којима су безакоња опроштена и греси покривени. 8Блажен је човек коме Господ грех не урачунава.” 9Да ли се ово блаженство односи само на обрезане или и на необрезане? Ми, наиме, говоримо: „Аврааму је вера урачуната као праведност.” 10Како му је то урачунато? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан. 11Па и знак обрезања добио је као печат праведности, коју је стекао вером као необрезан, да буде отац свих који као необрезани верују, да се и њима то урачуна у праведност, 12и да буде отац обрезаних, оних, наиме, који нису само обрезани, него и ходе стопама вере нашега оца Авраама, коју је он још као необрезан имао.
13Јер обећање Аврааму или његовом потомству да ће он бити наследник света није дошло посредством закона, већ посредством праведности у вери. 14Ако су, наиме, наследници само они од закона, онда је вера изгубила вредност, а обећање је обеснажено. 15Јер закон изазива гнев, и где нема закона, нема ни преступа. 16Зато се каже „од вере”, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе од закона него и ономе од Авраамове вере; он је отац свима нама, 17као што је написано: „Поставио сам те за оца многим народима”, пред Богом, коме је он веровао, који оживљава мртве и који небиће позива у биће. 18Авраам се – и мимо наде – надао и поверовао је да ће постати отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.” 19И није ослабио у вери кад је узео у обзир своје већ изумрло тело, био је већ стогодишњак, и изумрлу Саарину материцу. 20У Божје обећање није посумњао с неверовањем, него би ојачан у вери, те даде славу Богу, 21потпуно уверен да је Бог кадар и учинити оно што је обећао. 22Зато му је било урачунато у праведност.
23И није само ради њега написано да му је урачунато, 24него и ради нас којима ће се урачунавати, зато што верујемо у онога који је васкрсао из мртвих Исуса, Господа нашега, 25који је предан за наше грехе и подигнут ради нашега оправдања.
Trenutno izabrano:
Римљанима 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije