Рута 4:3-11

Тада рече оном заштитнику: „Њиву која је била брата нашег Елимелеха продаје Нојемина, која се вратила из земље моавске. Мислио сам да треба то да ти јавим и да ти кажем. Купи је пред овима што овде седе, пред старешинама народа мога. Ако хоћеш да је купиш, купи је. Ако нећеш, кажи ми да знам. Осим тебе, нико нема право да је купи. Ја долазим после тебе.” Овај рече: „Ја ћу је купити.” Онда рече Воз: „Ако купиш њиву од Нојемине, добијаш и Руту Моавку, покојникову жену, да подигнеш име покојнику у наследству његовом.” Тада рече тај заштитник: „Онда не могу да је откупим да не бих расипао своје имање. Купи ти то што је требало ја да купим. Ја не бих могао да је купим.” Из старина је био обичај у Израиљу код откупљивања и промене да ствар буде потврђена да један изује своје сандале и преда другом. То је била потврда у Израиљу. Кад је онај заштитник рекао Возу: „Купи то ти”, изуо је своју обућу. Тада рече Воз старешинама и свим присутним: „Ви сте сведоци данас да сам купио из Нојеминине руке све што је било Елимелехово и све што је било Хелеоново и Малоново. Уз то узимам Руту Моавку за жену, да подигнем име покојнику у наследству његовом. Тако неће нестати име његово међу браћом његовом и из завичаја његовог. Ви сте данас томе сведоци.” Тада сви присутни који су били на вратима градским и старешине рекоше: „Ми смо сведоци. Нека Господ учини да жена која улази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле дом Израиљев. Буди моћан у Ефрати и нека ти се прослави име твоје у Витлејему.