Knjiga o Ruti 4:3-11
Knjiga o Ruti 4:3-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Voz reče onom rođak-staratelju: „Nojemina, koja se vratila iz moavske zemlje, prodaje deo zemlje što je pripadala našem bratu Elimelehu. Zato sam smatrao za shodno da te obavestim o ovome. A ti, ako hoćeš da budeš staratelj, otkupi zemlju u prisustvu ovih koji sede ovde i u prisustvu starešina moga naroda. Ako nećeš da je otkupiš, kaži mi da znam. Naime, niko drugi je ne može otkupiti osim tebe. Ja dolazim tek iza tebe.“ On odgovori: „Otkupiću je.“ Voz reče: „Onoga dana kad kupiš zemlju od Nojemine, od nje dobijaš i Rutu Moavku, ženu pokojnika, da bi se pokojniku sačuvalo ime na njegovom nasledstvu.“ Ali staratelj reče: „E, onda ne mogu da je otkupim za sebe, da ne bih rasuo svoje nasledstvo. Ti preuzmi moje pravo rođačkog starateljstva, jer ja ne mogu da je otkupim.“ A ovako se nekada radilo u Izrailju prilikom otkupa ili razmene: radi overe svakog ugovora, čovek bi izuo sandalu i dao je drugome. To je bila potvrda u Izrailju. Tako je i rođak-staratelj rekao: „Kupi je za sebe“, i izuo sandalu. Zatim je Voz rekao starešinama i narodu: „Danas ste svedoci da sam kupio od Nojemine sve što je pripadalo Elimelehu, i sve što je pripadalo Heleonu i Malonu. Takođe uzimam sebi za ženu Rutu Moavku, Malonovu ženu, da se pokojniku sačuva ime na njegovom nasledstvu. Tako se pokojnikovo ime neće ugasiti među njegovom braćom i u njegovom mestu. Vi ste danas svedoci!“ Tada sav narod na vratima i starešine rekoše: „Svedoci smo! Neka da Gospod da ova žena, koja ulazi u tvoj dom, bude kao Rahilja i Lija, koje su obe podigle kuću Izrailjevu. Obogati se u Efrati a proslavi se u Vitlejemu.
Knjiga o Ruti 4:3-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада рече оном заштитнику: „Њиву која је била брата нашег Елимелеха продаје Нојемина, која се вратила из земље моавске. Мислио сам да треба то да ти јавим и да ти кажем. Купи је пред овима што овде седе, пред старешинама народа мога. Ако хоћеш да је купиш, купи је. Ако нећеш, кажи ми да знам. Осим тебе, нико нема право да је купи. Ја долазим после тебе.” Овај рече: „Ја ћу је купити.” Онда рече Воз: „Ако купиш њиву од Нојемине, добијаш и Руту Моавку, покојникову жену, да подигнеш име покојнику у наследству његовом.” Тада рече тај заштитник: „Онда не могу да је откупим да не бих расипао своје имање. Купи ти то што је требало ја да купим. Ја не бих могао да је купим.” Из старина је био обичај у Израиљу код откупљивања и промене да ствар буде потврђена да један изује своје сандале и преда другом. То је била потврда у Израиљу. Кад је онај заштитник рекао Возу: „Купи то ти”, изуо је своју обућу. Тада рече Воз старешинама и свим присутним: „Ви сте сведоци данас да сам купио из Нојеминине руке све што је било Елимелехово и све што је било Хелеоново и Малоново. Уз то узимам Руту Моавку за жену, да подигнем име покојнику у наследству његовом. Тако неће нестати име његово међу браћом његовом и из завичаја његовог. Ви сте данас томе сведоци.” Тада сви присутни који су били на вратима градским и старешине рекоше: „Ми смо сведоци. Нека Господ учини да жена која улази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле дом Израиљев. Буди моћан у Ефрати и нека ти се прослави име твоје у Витлејему.
Knjiga o Ruti 4:3-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Потом рече оном рођаку-откупитељу: »Нооми, која се вратила из Моава, продаје комад земље који је припадао нашем рођаку Елимелеху. Зато сам одлучио да те о томе обавестим и да ти предложим да га ти купиш пред овима који овде седе и пред старешинама мога народа. Ако хоћеш да га откупиш, откупи га. А ако нећеш, кажи ми да знам. Јер, пре тебе нико нема право да га откупи, а после тебе сам на реду ја.« А онај рече: »Откупићу га.« Тада Вооз рече: »Онога дана када купиш земљу од Нооми, купујеш и Руту Моавку, покојникову удовицу, да сачуваш покојниково име на његовом поседу.« На то онај рођак-откупитељ рече: »Е онда не могу да је откупим, да не угрозим свој посед. Ти је откупи пошто ја не могу.« А раније су се у Израелу откуп и замена имовине потврђивали тако што би један од учесника изуо сандалу и дао је оном другом – то је у Израелу био доказ о склопљеној погодби. Стога онај рођак-откупитељ рече Воозу: »Ти је купи«, и изу сандалу. Тада Вооз рече старешинама и свему народу: »Ви сте данас сведоци да сам од Нооми купио све што је било Елимелехово, Килјоново и Махлоново. Тако сам уједно себи за жену купио и Руту Моавку, Махлонову удовицу, да сачувам покојниково име на његовом поседу, да му се име не затре међу његовима и у његовом завичају. Ви сте данас томе сведоци.« А старешине и сви који су били код градске капије рекоше: »Сведоци смо. Нека ГОСПОД учини да жена која улази у твој дом буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле дом Израелу, а ти да будеш човек угледан у Ефрати и славан у Витлејему.
Knjiga o Ruti 4:3-11 Нови српски превод (NSP)
Воз рече оном рођак-старатељу: „Нојемина, која се вратила из моавске земље, продаје део земље што је припадала нашем брату Елимелеху. Зато сам сматрао за сходно да те обавестим о овоме. А ти, ако хоћеш да будеш старатељ, откупи земљу у присуству ових који седе овде и у присуству старешина мога народа. Ако нећеш да је откупиш, кажи ми да знам. Наиме, нико други је не може откупити осим тебе. Ја долазим тек иза тебе.“ Он одговори: „Откупићу је.“ Воз рече: „Онога дана кад купиш земљу од Нојемине, од ње добијаш и Руту Моавку, жену покојника, да би се покојнику сачувало име на његовом наследству.“ Али старатељ рече: „Е, онда не могу да је откупим за себе, да не бих расуо своје наследство. Ти преузми моје право рођачког старатељства, јер ја не могу да је откупим.“ А овако се некада радило у Израиљу приликом откупа или размене: ради овере сваког уговора, човек би изуо сандалу и дао је другоме. То је била потврда у Израиљу. Тако је и рођак-старатељ рекао: „Купи је за себе“, и изуо сандалу. Затим је Воз рекао старешинама и народу: „Данас сте сведоци да сам купио од Нојемине све што је припадало Елимелеху, и све што је припадало Хелеону и Малону. Такође узимам себи за жену Руту Моавку, Малонову жену, да се покојнику сачува име на његовом наследству. Тако се покојниково име неће угасити међу његовом браћом и у његовом месту. Ви сте данас сведоци!“ Тада сав народ на вратима и старешине рекоше: „Сведоци смо! Нека да Господ да ова жена, која улази у твој дом, буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле кућу Израиљеву. Обогати се у Ефрати а прослави се у Витлејему.
Knjiga o Ruti 4:3-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada reèe onomu osvetniku: njivu koja je bila brata našega Elimeleha prodala je Nojemina, koja se vratila iz zemlje Moavske. Zato rekoh: da javim tebi, i kažem ti: uzmi njivu pred ovima što sjede ovdje i pred starješinama naroda mojega; ako æeš otkupiti, otkupi; ako li neæeš otkupiti, kaži mi da znam; jer osim tebe nema drugoga koji bi otkupio, a poslije tebe idem ja. A on reèe: ja æu otkupiti. A Voz reèe: u koji dan uzmeš njivu iz ruke Nojeminine, treba da uzmeš i Rutu Moavku ženu umrloga, da podigneš ime umrlomu u našljedstvu njegovu. Tada reèe onaj osvetnik: ne mogu otkupiti, da ne raspem svojega našljedstva; otkupi ti što bi trebalo da ja otkupim, jer ja ne mogu otkupiti. A bijaše od starine obièaj u Izrailju o otkupljivanju i promijenjivanju, da bi svaka stvar bila tvrda, da jedan izuje obuæu svoju i da drugomu, i to bijaše svedodžba u Izrailju. Kad dakle onaj osvetnik reèe Vozu: uzmi ti, izu obuæu svoju. A Voz reèe starješinama i svemu narodu: vi ste svjedoci danas da sam otkupio iz ruke Nojeminine što je god bilo Elimelehovo i što je god bilo Heleonovo i Malonovo; I da sam uzeo za ženu Rutu Moavku ženu Malonovu da podignem ime umrlomu u našljedstvu njegovu, da ne bi poginulo ime umrlomu meðu braæom njegovom i u mjestu njegovu; vi ste svjedoci danas. I sav narod koji bijaše na vratima gradskim i starješine rekoše: svjedoci smo; da da Gospod da žena koja dolazi u dom tvoj bude kao Rahilja i Lija, koje obje sazidaše dom Izrailjev; bogati se u Efrati, i proslavi ime svoje u Vitlejemu!