2. Knjiga o carevima 10:1-11 - Упореди све верзије

Podeli

Ahav je imao sedamdeset sinova u Samariji. Juj je napisao pisma i poslao ih jezraelskim glavarima, starešinama i odgojiteljima Ahavovih sinova u Samariju, govoreći: „Sad, kad ovo pismo dođe do vas, pošto ste sluge svoga gospodara, a sa vama su sinovi vašeg gospodara; i pošto imate bojna kola i konje, utvrđeni grad i oružje, gledajte ko je najbolji i najdostojniji među sinovima vašeg gospodara, postavite ga na presto njegovog oca, pa se borite za dom svoga gospodara.“ A oni, silno uplašeni, rekoše: „Evo, dva cara nisu mogla da mu se odupru; kako ćemo mu se mi odupreti?“ Tada su upravitelj dvora, načelnik grada, starešine i odgojitelji poslali poruku Juju, govoreći: „Tvoji smo podanici; uradićemo sve što nam kažeš. Mi nećemo nikoga postavljati za cara; čini što ti drago.“ On im je napisao drugo pismo govoreći: „Ako ste uz mene, i ako mene slušate, uzmite glave sinova svoga gospodara i dođite k meni u Jezrael sutra u ovo doba.“ A carevi sinovi, njih sedamdeset, bili su sa velikašima grada, koji su ih odgajali. Kad je ovo pismo došlo k njima, uzeli su careve sinove i poklali svih sedamdeset. Zatim su stavili njihove glave u kotarice i poslali mu u Jezrael. Glasnik dođe i javi mu: „Doneli su glave carevih sinova.“ On reče: „Stavite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.“ Ujutro je izašao, stao i rekao svemu narodu: „Vi niste krivi; evo, ja sam se urotio protiv svoga gospodara i ubio ga; ali ko je pobio ove ovde? Znajte, dakle, da ništa od Božije reči koju je Gospod rekao za dom Ahavov, neće ostati neispunjeno. Gospod je učinio što je rekao preko svoga sluge Ilije.“ Zatim je Juj pobio sve preostale od doma Ahavovog u Jezraelu, i sve njegove velikaše, bliske prijatelje i sveštenike; nije mu ostavio nikoga na životu.

A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, starešinama i hraniteljima Ahavovim, i reče: Kako ova knjiga dođe k vama, u kojih su sinovi gospodara vašeg i kola i konji i grad tvrdi i oružje, gledajte koji je najbolji i najveštiji između sinova gospodara vašeg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog. Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: Eto, dva cara ne odoleše mu, a kako ćemo mu mi odoleti? I koji beše nad domom, i koji beše nad gradom, i starešine i hranitelji poslaše k Juju govoreći: Mi smo sluge tvoje, činićemo sve što nam kažeš; nećemo nikoga postavljati carem; čini šta ti je volja. I on im napisa drugu knjigu govoreći: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dođite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih građana, koji ih hranjahu. I kad im dođe ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael. I dođe glasnik, koji mu javi govoreći: Donesoše glave sinova carevih. A on reče: Složite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra. A ujutru izašav stade i reče svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove? Vidite sada da nije izostala nijedna reč Gospodnja koju reče Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod učinio što je govorio preko sluge svog Ilije. Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan.

У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало: »Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје, изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.« А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?« Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.« Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.« А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали. Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел. Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.« Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.« Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове? Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.« Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу.

Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: „Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“ А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“ Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“ Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“ А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“ Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“ Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“ Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу.

Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј написа поруку и посла је у Самарију управницима језраелским, старешинама, чуварима Ахавовим говорећи: „Сада, кад стигне ова порука, ви, код којих су синови господара вашег, кола, коњи, утврђења и оружје, погледајте који је најбољи и најспособнији између синова господара вашег, па га посадите на престо оца његовог и борите се за дом господара свога.” Они се веома, веома уплашише и рекоше: „Ето, два цара му нису одолела, а како ћемо ми да му одолимо?” Они послаше Јују управника двора, заповедника града, старешине и чуваре говорећи: „Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш. Нећемо никог проглашавати царем, чини шта мислиш да је добро.” Јуј им написа другу поруку, у којој је стајало: „Ако сте уз мене и хоћете да ме слушате, онда узмите главе синова господара свога и дођите к мени сутра у ово време у Језраел.” Синови цареви, њих седамдесет, били су код најугледнијих људи у граду, који су их одгајали. Чим им је стигла порука, узеше синове цареве и поклаше седамдесет људи. Затим ставише главе њихове у котарице и послаше му их у Језраел. Гласник дође и извести га говорећи: „Донели су главе синова царевих.” Он одговори: „Поређајте их у две гомиле код врата до сутра.” Ујутру изађе, стаде пред сав народ и рече: „Ви сте невини. Ето, ја сам се побунио против господара свога и ја сам га убио. Међутим, ко је убио све ове? Знајте да није изостала ниједна реч Господња коју је рекао Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио оно што је рекао преко слуге свога Илије.” Потом Јуј поби све који су били остали у Језраелу од дома Ахавовог и све великаше његове, пријатеље његове и свештенике његове. Ниједан није остао.