Dela apostolska 12:7-25 - Упореди све верзије

Podeli

Iznenada se pojavi anđeo Gospodnji i svetlost obasja ćeliju. Anđeo kucnu Petra u rebra i probudi ga govoreći: „Hajde, ustani brzo!“ Okovi spadoše sa Petrovih ruku. Anđeo nastavi: „Opaši se i obuj svoje sandale!“ Petar uradi tako. Onda mu anđeo reče: „Zaogrni se ogrtačem i pođi za mnom.“ Petar je izašao i krenuo za njim. Nije znao da je to, što je anđeo uradio, stvarnost, nego je mislio da ima viđenje. Prošli su pored prve i druge straže, te došli do gvozdenih vrata koja vode u grad. Sama su se otvorila pred njima, te su izašli. Kada su prošli jednu ulicu, anđeo odjednom ode od njega. Tada Petar, došavši k sebi, reče: „Sada zaista znam da je Gospod poslao svoga anđela, te me izbavio od Irodove ruke i od svega što je judejski narod očekivao.“ Kada je to shvatio, došao je do kuće Marije, majke Jovana zvanog „Marko“, gde su se mnogi okupili na molitvu. Kad je Petar pokucao na dvorišna vrata, došla je sluškinja po imenu Ruža da osluhne. Prepoznavši Petrov glas, od silne radosti nije otvorila vrata, nego je utrčala unutra i javila da Petar stoji pred vratima. „Ti nisi pri čistoj svesti“ – rekli su joj. No, kako je ona i dalje uporno tvrdila svoje, rekli su: „To je njegov anđeo.“ Ali Petar je uporno kucao. Kada su konačno otvorili vrata i ugledali Petra, bili su zapanjeni. Petar im je dao znak rukom da budu tihi, a zatim im je ispričao kako ga je Gospod izveo iz tamnice. Još je dodao: „Javite Jakovu i ostaloj braći za ovo.“ Zatim je izašao i otišao na drugo mesto. U zoru je nastao veliki metež među vojnicima, šta se desilo sa Petrom. Irod je naredio da ga nađu, ali ga nije našao. Pošto je saslušao stražare, naredio je da ih pogube. Potom je iz Judeje otišao u Kesariju, pa je tamo ostao. Irod se veoma ljutio na Tirce i Sidonce. Ipak, oni su sa združenim poslanstvom došli pred njega. Pošto su zadobili carevog komornika Vlasta, molili su za mir, jer je njihova zemlja uvozila hranu iz carske. Ugovorenog dana, Irod je, odeven u carsku odoru, seo na sudijsku stolicu i održao govor pred narodom. Narod je uzvikivao: „Ovo je glas boga, a ne čoveka!“ Istog časa anđeo Gospodnji udari Iroda, jer nije dao čast Bogu; umro je izjeden od crva. Ali reč Božija se i dalje širila i rasla. Pošto su Varnava i Savle izvršili svoju službu, vratili su se iz Jerusalima i poveli sa sobom Jovana zvanog „Marko“.

I gle, anđeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku. A anđeo mu reče: Opaši se, i obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu anđeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom. I izišavši iđaše za njim, i ne znaše da je to istina što anđeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru. A kad prođoše prvu stražu i drugu i dođoše k vratima gvozdenim koja vođahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. I kad dođe Petar k sebi reče: Sad zaista vidim da Bog posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega čekanja naroda jevrejskog. I razmislivši dođe kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu. A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje. I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima. A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrđivaše da je tako. A oni govorahu: Anđeo je njegov. A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se. A on mahnuvši na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reče javite ovo Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mesto. A kad bi dan, beše ne mala buna među vojnicima, šta to bi od Petra. A kad ga Irod zaiska i ne nađe, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše. Jer se Irod srđaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dođoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva. A u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im; a narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji. Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu. A reč Božija rastijaše i množaše se. A Varnava i Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.

Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост. Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!« Петру спадоше ланци с руку, а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.« И он то учини. Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.« Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега. Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.« Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори. Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом. А они јој рекоше: »Ти си луда!« Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.« А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.« Онда изађе и оде на друго место. Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време. А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве. Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор. Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!« Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну. А Божија реч је расла и ширила се. Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.

Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку. Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега. Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“ Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима. „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место. У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио је да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао. Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске. Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва. Али реч Божија се и даље ширила и расла. Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.

И, гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Устани брзо!” И спадоше му ланци с руку. На то му анђео рече: „Опаши се и обуј своје сандале!” И учини тако. Рече му још: „Огрни своју хаљину и хајде за мном!” И изашавши иђаше за њим, и није знао да је то што је анђео учинио стварност, него је мислио да види утвару. Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изађоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега. И кад Петар дође к себи, рече: „Сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ.” Схвативши то, дође до куће Марије, мајке Јована, који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу. А кад он закуца на дворишна врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне и, кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: Ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: „То је његов анђео.” А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења. Он пак махну на њих руком да ућуте и каза им како га је Господ извео из тамнице и рече: „Јавите ово Јакову и браћи.” И изађе, те оде на друго место. А кад освану дан, међу војницима беше немала пометња шта то би од Петра. И кад га Ирод затражи, па не нађе, узе стражаре на саслушање, нареди да их одведу на губилиште, па оде из Јудеје у Кесарију и онде је боравио. Љутио се Ирод на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше к њему, па пошто задобише царевог коморника Власта, мољаху мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве. Одређеног дана Ирод обуче царско одело, седе на престоље и говораше им на отвореном народном скупу. А народ одобравајући викаше: „Божји глас, а не човечји.” Утом га одмах удари анђео Господњи зато што није дао славе Богу, и би изједен од црва, и издахну. А реч Божја је расла и напредовала. Варнава пак и Савле, пошто су предали помоћ, вратише се из Јерусалима, узевши са собом Јована, који је имао надимак Марко.