Dela apostolska 17:16-30 - Упореди све верзије

Podeli

Dok ih je Pavle čekao u Atini, bio je silno uznemiren posmatrajući grad koji je bio pun idola. Stoga je otišao u sinagogu i raspravljao sa Jevrejima i pobožnim neznabošcima, i svaki dan propovedao na glavnom trgu svima koji bi se tamo zadesili. Takođe su i neki epikurejski i stoički filozofi raspravljali sa Pavlom. Neki od njih su rekli: „Šta ovaj brbljivac hoće da kaže?“ „Čini se da navešćuje strane bogove“ – govorili su drugi. Jer je Pavle propovedao Radosnu vest o Isusu i vaskrsenju. Poveli su ga sa sobom i doveli na Areopag, govoreći: „Možemo li da znamo kakvo to novo učenje naučavaš? Naime, puniš nam uši nekim neobičnim tvrdnjama, pa bismo želeli da znamo šta je to.“ (A svi Atinjani i stranci koji tu borave, ne provode vreme ni na šta drugo osim da saopšte i čuju neku novu vest.) Tada je Pavle stao nasred Areopaga i rekao: „Atinjani, primećujem da ste, po svemu sudeći, veoma pobožni. Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje, otkrio sam jedan žrtvenik na kome je bilo napisano: ’NEPOZNATOM BOGU’. Onoga kojega i ne znajući poštujete, toga vam ja navešćujem. Taj Bog je stvorio svet i sve što je na njemu. On koji je Gospodar neba i zemlje, ne prebiva u hramovima koji su napravljeni ljudskom rukom, niti ima potrebu da ga poslužuju ljudske ruke, jer on je taj koji svima daje život i dah – i sve drugo. Bog je od jednog čoveka stvorio sve narode da nasele celu zemlju, i utvrdio određena vremena i granice njihovog nastanjivanja, da traže Boga ne bi li ga kako napipali i našli, iako nije daleko ni od koga od nas. U njemu živimo, krećemo se i bitišemo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ’I mi smo njegovo potomstvo.’ Budući da smo Božije potomstvo, ne smemo da mislimo da je Bog sličan liku od zlata, srebra ili kamena – delu ljudske umetnosti i mašte. Bog je prešao preko vremena neznanja, ali sada nalaže ljudima da se svi i svuda pokaju

A kad ih Pavle čekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola; i prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše. A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju. Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ? Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo dakle da vidimo šta će to biti. A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju. A Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni; jer prolazeći i motreći vaše svetinje nađoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve. I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja: Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas. Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevača rekoše: Jer smo i rod Njegov. Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom. Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju

Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици. Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?« А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу. Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.« А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости. Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем. »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају

Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и васкрсењу. Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.) Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем. Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају

А кад их је Павле очекивао у Атини, узбуди се његов дух у њему посматрајући град који је био пун идола. И расправљао је с Јудејцима у синагоги и свакодневно на тргу с богобојазним људима који су се ту нашли. А неки од епикурејских и стоичких филозофа сретоше се с њим, па једни говораху: „Шта би хтео овај брбљивац да каже?” А други: „Изгледа да проповеда туђе богове”, јер је проповедао јеванђеље о Исусу и о васкрсењу. Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: „Можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју ти казујеш? Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то.” А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују. Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: „Атињани, по свему видим да сте врло побожни. Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: ‘Непознатом Богу.’ Што ви, дакле, не познајући поштујете, то вам ја објављујем. Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима службе од људских руку, као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах и све. Он је, такође, учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас. Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: ‘И ми смо његов род.’ И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли. Не гледајући, дакле, на времена незнања, Бог сада налаже људима да се сви свуда покају