Transformacija izgubljenog sina sa Kyle IdlemanomUzorak

“ISKRENOST – Iskrenost koja donosi iscelenje”

Većina hrišćana razume i prihvata važnost iskrenosti, kako sa sobom, tako i sa Bogom. U 1. Jovanovoj Biblija nam govori da kada priznamo svoje grehe Bogu, da je on veran, da će nam oprostiti grehe i očistiti nas od svake nepravednosti. Biblija takođe govori da je Isus uzeo našu kaznu na sebe kada je umro na krstu. Isus je umro za moje grehe, tako da, kada mu priznam, Bog ih oprašta.

Obično kažemo sebi da ne moramo ići dalje od toga: “Ako sam iskren sa sobom i sa Bogom, to je dovoljno.” Ali AHA zahteva više.

Jakov 5,16 govori o priznavanju grijeha jedan drugom i molenju jedni za druge “kako bismo mogli biti isceljeni.” Kada smo u vezi naših greha iskreni sa Bogom, on nam oprašta, ali kada smo iskreni s drugima, nalazimo isceljenje.

Šta “isceljenje” znači?

Praksa priznavanja greha jedan drugome nas drži odgovornima i pomaže nam da nađemo ohrabrenje koje nam treba da bi smo prekinuli krug borbe. Kad uzmemo ono što smo čuvali u mraku i odvučemo ga udarajući i vrišteći na svetlo, ustanovimo da ono gubi veći deo moći nad nama.

A iscjeljenje o kome Jakov govori je više bukvalno nego što možda misliš. Pogledajte ovo: sekularni udžbenik sekularne psihologije pod naslovom Suočavanje sa stresom potvrđuje isceliteljsku snagu ispovesti. Autor tvrdi da, „ljudi koji imaju tendenciju da čuvaju tajne imaju više fizičkih i mentalnih žalbi u proseku od ljudi koji to ne čine...(uključujući) veća anksioznost, depresija i telesni simptomi kao što su bolovi u leđima i glavobolje... Prvo sramoćenje priznanja često nadmašuje olakšanje koje dolazi sa verbalizacijom mračnijih tajnih aspekata samog sebe. “

Izreke 28,13 odjekuje ovim nalazima: “Ko sakriva svoje prestupe, neće imati uspjeha; a ko ih priznaje i ostavlja, steći će milost.”

* Kako ti je u prošlosti pomogao čin ispovedanja svojih grijeha drugima? Postoje li neki tajni grijesi koje si potiskivao, ne želeći ih izložiti svetlosti?