Библија За ДјецуUzorak

Једна жена је стајала на бучном брду; њене жалосне очи су гледале ужасну сцену. Њен Син је умирао. Та мајка се звала Марија и стајала је близу мјеста гдје је Христос распет на крсту.

Како се све ово десило? Како је могао Христос завршити тако прелијеп живот на овако ужасан начин? Како је могао Господ дозволити да Његов син буде распет на крст и умре? Да ли је Христос погрешно схватио ко је Он? Да ли Бог није успио?

Не! Бог није погријешио. Христос није направио никакву грешку. Христос је увијек знао да би Он могао бити распет од злих људи. Чак и кад је био беба, старац Симеон је рекао Марији да је туга пред Њим.

Неколико дана прије распећа, једна жена је дошла помазала његове ноге уљем. „Она баца новац” жалили су апостоли. „Она је добро учинила” рекао је Христос. „Она је ово урадила за моју сахрану”. Какве чудне ријечи!

Послије овога, Јуда, један од дванаесторице апостола, се договорио са првосвештеником да изда Христа за 30 сребрњака.

На вечери поводом јеврејског празника Пасхе, Христос је одржао посљедњу вечеру са Својим апостолима. Он је рекао њима предивне ствари о Богу и Његовом обећању за оне који Га воле. Тада је он преломио и благослово хљеб и вино и дао им. Рекао им је ово је тијело моје и крв моја за опроштај гријехова.

Онда је Христос рекао апостолу Петру да ће га се одрећи. „Нећу те се никад одрећи” Петар је био сигуран. „Прије него пијетао запјева, одрећићеш ме се трипут” рекао је Христос.

Касније те ноћи, Христос се молио у Гетсиманском врту. Апостоли који су били са Њим су заспали. „Оче мој” молио се Исус „… Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.”

Изненада, многи дођоше у врт, предвођени Јудом. Исус се није опирао, али Петар одсијече уво једном војнику. Тихо, Исус додирну уво човјека и излијечи га. Исус је знао да је Његово хватање било Божија воља.

Исуса су одвели до првосвештеникове куће. Тамо су јеврејске вође рекле да би он треба умријети. У близини, Петар је стајао поред ватре и гледао. Три пута су људи зурили у Петра и рекли: „И ти си био са Исусом”! Три пута је Петар порицао, баш како је Исус и рекао. Петар се чак клео и заклињао.

Управо тада је пијетао кукурикнуо. Било је то као Божији глас Петру. Сјетивши се Исусових ријечи, Петар је горко заплакао.

Јуди је било жао, такође. Знао је да Исус није крив ни за какав гријех или преступ. Јуда је вратио 30 сребрњака, али свештеници нису хтјели узети.

Јуда је бацио новац, отишао и објесио се.

Свештеници су довели Исуса пред Пилата, Римског управитеља. Пилат је рекао: „Ја не налазим кривице на овом човјеку”. Али гомила људи је викала: „Распни га, распни!”

На крају Пилат им је предао Исуса и осудио га на смрт на крсту. Војници су ударали Христа, пљували Му у лице и шибали Га. Направили су вијенац од трња и ставили му као круну на Његову главу.

Исус је увијек знао да ће Он умријети тако. Он је такође знао да ће Његова смрт донијети опроштај гријехова за оне који вјерују у Њега. Два злочинца су била распета поред Христа. Један је вјеровао у Њега и отишао у рај, а други није.

Послије неколико сати патње, Исус је рекао: „Завршено је” и умро. Његова мисија је била завршена. Пријатељи су га сахранили у приватну гробницу.

Онда су римски војници запечатили гроб и поставили стражу. Сада нико није могао ући нити изаћи.

Ако би ово био крај приче, како би тужна она била. Али Бог је учинио нешто предивно. Исус није остао мртав.

Рано ујутро, у први дан недјеље, неки Христови апостоли су нашли камен одваљен од гроба. Када су ушли и погледали унутра, Исуса није било.

Једна је жена стајала чистећи гробницу. Исус јој се јавио. Она је радосно отрчала апостолима да им то каже. „Исус је жив! Исус је устао из мртвих!”

Ускоро се Исус јавио апостолима и показао њима ране са крста. Била је истина. ИСУС ЈЕ ЖИВ ОПЕТ! Он је опростио Петру одрицање и рекао Својим апостолима да кажу сваком о Њему. Онда се ОН вратио на небо одакле је и дошао.

Крај