Bežanje od Božijeg srcaUzorak

Dva srca: naše i Božije

Kada je Jona shvatio da se Bog smilovao Ninivljanima, njemu to nije bilo milo, i on se silno naljutio. Po njemu ovo je bilo jako pogrešno, čak i zlo, da se Bog smilovao ovim ljudima u Ninivi. Jona je doslovno ključao od gneva. Sad shvatamo zašto je Jona bežao od Boga na početku knjige. Jona je bežao od Gospoda jer je mrzeo Ninivljane. On je želeo da Niniva bude uništena, ali je znao da ako im bude govorio Božiju reč, postoji mogućnost da će se pokajati i da će im se Bog smilovati. Prema Joni samo postojanje Ninive je pretnja za njega i njegov narod. On u sebi oseća strah zbog njih, ali i mržnju. Oni su smrtni neprijatelji njegovog naroda, i objekat velike mržnje. Idolopoklonstvo, samopravednost i mržnja su velike prepreke za Jonu da bude čovek po Božijem srcu.

Da li nekada u sebi vidimo slično? Gledamo na druge ljude, možda i druge hrišćane, i u njima vidimo nešto što se nama čini kao pretnja za naše postojanje, ili za naše planove, za naš uspeh? Pitamo se kako Bog može da bude milostiv takvoj osobi, ili takvim osobama. Da li je ovo možda prepreka da budeš uključen u ono što je Bogu najvažnije od svega, a to je da činiš druge ljude Isusovim učenicima? To možeš činiti tako što ćeš im govoriti o Hristu, i nakon što se obrate tako što ćeš dati svoj život da drugi ljudi rastu u spoznanju Hrista. Ovo je Hristu najvažnije, i ne postoji ništa važnije od toga. Bez ovoga nema smisla zašto smo ovde gde jesmo. Da li su u tvom srcu neki slični stavovi kao kod Jone, i to je prepreka da radiš ono što je Bogu najvažnije?

Jona kaže da on više nema razlog da živi. Pitamo se kako je ovo moguće. Zar ne bi trebao Gospod da bude najveći razlog zašto Jona živi? Zar nije Gospod dovoljan da u njemu Jona pronađe smisao da nastavi dalje, uvek, čak i kad mu se ceo život sruši? Zar tako veliki Bog nije dovoljan? Očigledno da za Jonu nije. Jona je izgubio razlog da nastavi dalje jer Gospod nije bio sve ono u šta je polagao nadu. Onog momenta kada kao hrišćani kažemo da nemamo razlog za život i da nemamo volju da živimo, pokazujemo da u tom momentu Bog nije za nas ono što on treba da bude. Kada nešto doživimo i kažemo da je bolje da umremo nego da živimo, pokazujemo da je nešto drugo bilo u našem srcu u šta smo polagali nadu. To nešto se srušilo, i sada ne znamo šta ćemo. Bog nije bio na pravom mestu u našim srcima. Nešto drugo je zauzelo to mesto. To je idolopoklonstvo.

Možda smo pomislili da Jonina molitva u drugoj glavi pokazuje da se on potpuno promenio, ali sada vidimo da to ipak nije tako. Vidimo da je spoznaja Boga proces koji traje, i da nije dovoljno samo jedno iskustvo da bismo potpuno upoznali Boga. Gospod pita Jonu: Imaš li pravo što se ljutiš? Bog razume svu dubinu našeg greha, i vidi strah, mržnju, idolopoklonstvo i samopravednost koje su ponekad u nama. Zna to bolje od svih, možda i od nas samih, a ipak je strpljiv sa nama. U nastavku Gospod će poučiti Jonu o svom srcu. Dok je Jona čekao da Gospod uništi Ninivu, Bog je učinio da izraste jedna biljka koja je Joni napravila hlad. Joni se ovo jako dopalo, ali je Gospod onda učinio da se ta biljka uništi, tako da je Jona ponovo želeo da umre. Gospod tada pogađa glavnu poentu kroz pitanje upućeno Joni koje možemo parafrazirati ovako: Tebi je stalo do biljke koja ti je pravila hlad, a meni da ne budu važni ljudi u Ninivi koji će propasti ako se ne pokaju? Bog opisuje da on ima istu emociju prema Ninivi, koju je Jona imao prema biljci. Bog se u svom srcu vezao za Ninivu, i dok je gledao kako propada zbog greha i zla, njemu je bilo teško zbog toga. Koliko su Jonino srce i Božije srce drugačiji?

Koliko je naše srce drugačije od Božijeg? Božije srce i dalje kuca za grešnike. On žali zbog grešnih ljudi koji propadaju, i pita nas da li i mi žalimo sa njim. Da li ljudima oko nas govorimo o jedinoj nadi koja postoji za njih, a to je u Božijem Sinu? Da li naše srce kuca kao Božije? Ako ne, Bog nas zove bliže da naše srce bude kao njegovo. Onda kada naše srce počne da liči na Božije, i kada počnemo da žalimo zbog istih stvari zbog kojih on žali, tada počinjemo da se okrećemo ka ovom svetu koji propada, u želji da sve narode učinimo Isusovim učenicima. Tada počinjemo da se okrećemo od sebe ka drugima. Ne vidimo šta je Jona odgovorio. Šta ćemo mi odgovoriti?

Dalja čitanja: Rimljanima 7:7-25; 2. Mojsijeva 33:18-23, 34:5-7; Luka 19:41-44; Luka 15:20-32.