Sila Božije RečiUzorak

Božija Reč donosi rast

U prethodna dva odeljka smo videli kako izgleda kada neko odbaci Božiju reč. Sada ćemo videti kako izgleda kada neko prihvati Božiju reč i donese plod u svom životu. To su ljudi koji su deo četvrtog tla u Isusovoj propovedi o sejaču koji seje seme. Njihovo srce je dobra i plodna zemlja koja donosi mnogo ploda u svoje vreme. Kako ne bi imali pogrešna i iskrivljenja očekivanja, Isus kaže da je proces duhovnog rasta spor. Onda reče: Božije carstvo je ovakvo: čovek baci seme na zemlju, pa bilo da spava ili ustaje, noću i danju, seme klija i raste, a on ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi plodove: prvo stabljiku, zatim klas i na kraju mnogo zrna u klasu (4:26-28). Nekada možemo misliti da je seme evanđeljapalo pored puta kod neke osobe, a onda shvatimo da smo pogrešili. Seme još nije pustilo korenje i nije niklo; zato se još ne vidi promena. Potrebno je vreme da seme pusti koren i da nikne. Potrebno je da prođe određeno vreme da se formira i na kraju donese plod. Zato se moramo čuvati brzih zaključaka. Ako smo skloni da pogrešimo da je neko spasen, a nije, tako smo skloni i da zaključimo da od nekoga nema ništa. Ovo je način kako je on izabrao da duhovno rastemo i sazrevamo. Ovo je poziv da sve nade stavimo isključivo na Božiju reč koja deluje u sili i polako donosi rast.

Drugo, Isus kaže da taj rast iako je spor, na kraju će biti veći od očekivanog. Sa čim da uporedimo Božije carstvo upita ih on? Ili sa kojom pričom da ga objasnimo? Ono je kao zrno gorušice – najmanje od sveg semenja na zemlji. Ali, kada se poseje, izraste i bude veće od sveg povrća, pa razvije toliko velike grane da i ptice mogu da se gnezde u njegovom hladu (4:30-34). Kada je Isus došao rekao je: približilo se Božije carstvo. To je carstvo koje počinje kao zrno gorušice koje je bilo veoma malecko. Hristovih 12. učenika su kao to zrno usred Rimskog silnog carstva. Isus je car koji ne osvaja mačem i kopljem, već svojom milošću osvaja ljudska srca. On je car koji je došao da umre za svoje neprijatelje i pozove ih da budu deo njegovog carstva. On vlada u srcima svih onih koji veruju u njega. Sve je počelo sa dvanaest uplašenih, slabih, običnih, grešnih ljudi. Međutim, nakon smrti i vaskrsenja vidimo da je Hrista počelo slediti sve više ljudi. Evanđelje o Božijem carstvu se proširilo na sve kontinente i danas imamo milione Hristovih sledbenika širom sveta. A sve je počelo sa dvanaest učenika. Drvo koje je izraslo od tog malog semena se ne može izmeriti. Tako je i danas u našim gradovima, selima. Možda sve deluje jako malo, ali pogledajmo kako Gospod radi: polako, ali silno. Kada on deluje, rast je nezaustavljiv. Nastavimo da širimo Božiju reč i čekajmo na Gospoda. Isto važi i za naše lične živote. Možda mislimo da nema velikih promena u našem duhovnom rastu. Okrenimo se unazad pet, deset godina i videćemo da više nismo isti. Gospod će nas menjati i nadalje kroz svoju Reč. Čekajmo na njega, slažimo Reč u srce. Onaj koji je započeo svoje delo u nama će ga i završiti do dana Isusa Hrista (Filipljanima. 1:6)

Dalja čitanja: Matej 13:1-52; 1. Solunjanima 2:‚3-16; Galaćanima 5:16-26