Јован 1
1
Оваплоћење Божје речи
1У почетку беше реч Божја, и та реч беше у Бога, и Реч беше Бог. 2И беше у почетку у Бога. 3Све је кроз њу постало, и ништа што је постало није постало без ње. 4У њој беше живот, и живот беше светлост за људе. 5И светлост светли у тами, и тама је не прихвати.
6Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован; 7овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега. 8Он не беше светлост, него је требало да сведочи о светлости.
9Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет. 10На свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна. 11Својима је дошао, и његови га не примише. 12А свима који га примише даде моћ да постану деца Божја – онима што верују у његово име, 13који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље, него од Бога.
14И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. 15Јован сведочи за њега и виче: „Овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше.” 16Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат. 17Јер Закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дођоше кроз Исуса Христа. 18Бога нико никад није видео; Јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави.
Сведочанство Јована Крститеља
19Ово је Јованово сведочанство, кад Јудејци из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?” 20И призна и не порече, те исповеди: „Ја нисам Христос.” 21Тада га запиташе: „Шта, дакле? Јеси ли ти Илија?” Он рече: „Нисам.” „Јеси ли пророк?” И одговори: „Не.” 22Онда му рекоше: „Ко си? – Да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе?” 23Рече: „Ја сам глас онога што виче у пустињи: ‘Поравните пут Господњи’, као што рече пророк Исаија.”
24И посланици беху од фарисеја. 25Они га упиташе и рекоше му: „Зашто онда крштаваш! Кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?” 26Јован им одговори: „Ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате, 27који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући.” 28Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао.
29Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: „Ево Јагње Божје које уклања грех света! 30Ово је онај за кога рекох: ‘За мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене.’ 31И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом.” 32И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа како силази као голуб с неба и оста на њему. 33И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: ‘На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим.’ 34И ја сам видео и сведочио да је то Син Божји.”
Први ученици
35Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика, 36и кад погледа на Исуса, који је пролазио, рече: „Гле, Јагње Божје!” 37И чуше га двојица ученика како говори, па пођоше за Исусом. 38А Исус се обазре и, видевши их да иду за њим, рече им: „Шта тражите?” А они му рекоше: „Рави”, што преведено значи: „Учитељу, где станујеш?” 39Рече им: „Дођите, па ћете видети.” Тада дођоше и видеше где борави, те осташе код њега онај дан; беше око десетога часа. 40Андреј, брат Симона Петра, беше један од оне двојице што су чули од Јована и пошли за Исусом. 41Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: „Нашли смо Месију”, што преведено значи: Христа. 42Доведе га Исусу. Исус га погледа и рече: „Ти си Симон, син Јованов, тебе ће назвати Кифа, што значи Петар.”
43Сутрадан хтеде да изађе у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: „Хајде за мном.” 44А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писаху Мојсије у Закону и Пророци, Исуса, сина Јосифова из Назарета.” 46И рече му Натанаил: „Може ли из Назарета да буде нешто добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” 47Исус виде Натанаила како иде к њему и рече за њега: „Гле, заиста је Израиљац у коме нема лукавства.” 48Рече му Натанаил: „Одакле ме познајеш?” Исус одговори и рече му: „Пре но што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.” 49Одговори му Натанаил: „Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!” 50Одговори Исус и рече му: „Верујеш ли зато што сам ти рекао да те видех под смоквом? Видећеш и веће од овога.” 51И рече му: „Заиста, заиста, кажем вам: видећете отворено небо и анђеле Божје како се пењу и силазе на Сина човечјег.”
اکنون انتخاب شده:
Јован 1: SNP_CNZ
هایلایت
به اشتراک گذاشتن
کپی
می خواهید نکات برجسته خود را در همه دستگاه های خود ذخیره کنید؟ برای ورودثبت نام کنید یا اگر ثبت نام کرده اید وارد شوید
Copyright © Biblijsko društvo Srbije