Matej 22:1-14

Isus im opet počne govoriti u prispodobama. “S nebeskim je kraljevstvom kao kad neki kralj pripravi svadbu svojemu sinu. Pošalje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, ali oni odbiju poziv. Pošalje druge sluge i reče: ‘Recite uzvanicima: Pripremio sam vam gozbu. Ispekli smo najslasnije meso. Sve je spremno. Dođite na svadbu!’ Ali oni nisu marili te odu svaki za svojim poslom—jedni na svoju njivu, drugi u trgovinu. Ostali uhvate sluge, premlate ih i ubiju. Nato se kralj razgnjevi, pošalje vojsku i smakne ubojice te im zapali grad. A slugama reče: ‘Svadbena je gozba, eto, spremna, ali uzvanici je nisu bili dostojni. Idite zato na putove i raskrižja i pozovite na svadbu koga god nađete!’ Sluge iziđu na putove i dovedu sve koje su mogli naći: i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostima. Ali kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji nije bio odjeven u prikladnu odjeću za svadbu. ‘Prijatelju,’ upita ga, ‘kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?’ Čovjek je samo šutio. Tada kralj zapovjedi poslužiteljima: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga u tamu gdje će biti plač i škrgut zuba. Jer mnogi su pozvani, ali je malo izabranih.’”