Neopraštanje

Neopraštanje je zlo. Ono je duhovno, emocionalno i fizički destruktivno. Uzima i uzima, a zauzvrat ništa ne daje. Štoviše, iz Pisma vidimo da naše oproštenje od Boga ovisi o tome da mi opraštamo drugima. Vječnost, doslovno raj i pakao, ovisi o našoj spremnosti da oprostimo. Sudbina naših duša ovisi o našoj odluci da jedni drugima oprostimo, ili ne oprostimo.

Matej 6,14-15 čini ovo načelo kristalno jasnim. Kada oprostimo našoj braći i sestrama koji su sagriješili protiv nas, Bog će oprostiti nama. Ali kada ne opraštamo, Bog neće oprostiti nama.

Efežanima 4,32 kaže da trebamo pokazati oproštenje koje je Bog u Kristu prvo pokazao nama. Trebamo pokazati suosjećanje našoj braći i sestrama. Kako ne bismo? Nismo zaslužili oprost koji nam je Bog pokazao. Kako bismo uopće mogli reći da netko drugi nije vrijedan našeg oprosta?

Shvati ovo: ne opraštamo mi drugima zbog njih. Opraštamo im zbog sebe. Naš nedostatak oproštenja ne drži osobu okovanom. Drži nas u lancima. Kada oprostimo dolazi sloboda. Dok se danas molimo, lanci koji padnu, padat će s nas. Čak i ako nam ljudi nikada ne oproste, nije važno. Bit ćemo slobodni. Postat ćemo ispravni pred Bogom.