Постање 8
8
Крај потопа
1Потом се Бог сети Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу, па посла Бог ветар на земљу да сузбије воду. 2Тада се затворише извори бездана и уставе небеске и престаде киша с неба. 3Вода се повлачила са земље и отицала је сто педесет дана. 4Седмог месеца, седамнаестог дана, заустави се ковчег на планини Арарат. 5Вода је стално опадала до десетог месеца и првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.
6После четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио на ковчегу. 7Он пусти гаврана, који стално одлеташе и долеташе док се земља не исуши од воде. 8Затим пусти голубицу да види да ли је вода нестала с копна. 9Међутим, голубица не нађе где би могла да спусти ноге, па му се врати у ковчег јер вода још покриваше тло. Он пружи руку, ухвати голубицу, па је узе к себи у ковчег.
10Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу из ковчега. 11Предвече, врати му се голубица и, гле, у кљуну јој беше лист маслине који је откинула. Тако Ноје дозна да су опале воде са земље. 12Затим почека седам дана, па опет пусти голубицу, али она му се више не врати.
13Шест стотина прве године Нојевог живота, првога месеца првога дана, усахну вода с копна. Ноје отвори кров на ковчегу и виде да је тло суво. 14Другога месеца, седамнаестог дана, земља беше сува.
Излазак из ковчега
15Тада рече Бог Ноју говорећи: 16„Изађите из ковчега ти, твоја жена, синови твоји и жене синова твојих. 17Изведи са собом све животиње што су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи, да се разиђу по земљи, нека се плоде и множе на земљи.”
18Тада Ноје изађе са синовима својим и женом својом и женама синова својих. 19Све животиње, сви гмизавци, све птице, све што се миче на земљи по врстама својим изађе из ковчега.
20Тада Ноје подиже жртвеник Господу. Узе од свих чистих животиња и од свих чистих птица и принесе на жртвеник жртве паљенице. 21Господ осети мирис угодни, па рече у свом срцу:
„Никад више нећу земљу проклињати због човека,
јер су мисли људског срца зле од детињства,
нити ћу уништавати све живо
као што сам учинио.
22Све док буде земље,
сетве, жетве, мраза, топлоте,
лета, зиме, дана, ноћи,
неће ничега недостајати.”
موجودہ انتخاب:
Постање 8: SNP_CNZ
سرخی
شئیر
کاپی
کیا آپ جاہتے ہیں کہ آپ کی سرکیاں آپ کی devices پر محفوظ ہوں؟ Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Постање 8
8
Крај потопа
1Потом се Бог сети Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу, па посла Бог ветар на земљу да сузбије воду. 2Тада се затворише извори бездана и уставе небеске и престаде киша с неба. 3Вода се повлачила са земље и отицала је сто педесет дана. 4Седмог месеца, седамнаестог дана, заустави се ковчег на планини Арарат. 5Вода је стално опадала до десетог месеца и првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.
6После четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио на ковчегу. 7Он пусти гаврана, који стално одлеташе и долеташе док се земља не исуши од воде. 8Затим пусти голубицу да види да ли је вода нестала с копна. 9Међутим, голубица не нађе где би могла да спусти ноге, па му се врати у ковчег јер вода још покриваше тло. Он пружи руку, ухвати голубицу, па је узе к себи у ковчег.
10Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу из ковчега. 11Предвече, врати му се голубица и, гле, у кљуну јој беше лист маслине који је откинула. Тако Ноје дозна да су опале воде са земље. 12Затим почека седам дана, па опет пусти голубицу, али она му се више не врати.
13Шест стотина прве године Нојевог живота, првога месеца првога дана, усахну вода с копна. Ноје отвори кров на ковчегу и виде да је тло суво. 14Другога месеца, седамнаестог дана, земља беше сува.
Излазак из ковчега
15Тада рече Бог Ноју говорећи: 16„Изађите из ковчега ти, твоја жена, синови твоји и жене синова твојих. 17Изведи са собом све животиње што су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи, да се разиђу по земљи, нека се плоде и множе на земљи.”
18Тада Ноје изађе са синовима својим и женом својом и женама синова својих. 19Све животиње, сви гмизавци, све птице, све што се миче на земљи по врстама својим изађе из ковчега.
20Тада Ноје подиже жртвеник Господу. Узе од свих чистих животиња и од свих чистих птица и принесе на жртвеник жртве паљенице. 21Господ осети мирис угодни, па рече у свом срцу:
„Никад више нећу земљу проклињати због човека,
јер су мисли људског срца зле од детињства,
нити ћу уништавати све живо
као што сам учинио.
22Све док буде земље,
сетве, жетве, мраза, топлоте,
лета, зиме, дана, ноћи,
неће ничега недостајати.”
موجودہ انتخاب:
:
سرخی
شئیر
کاپی
کیا آپ جاہتے ہیں کہ آپ کی سرکیاں آپ کی devices پر محفوظ ہوں؟ Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije