Известные библейские стихи из 1. Мојсијева 2

Поделиться

Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће.

Човек рече: »Ево најзад кости од мојих костију и тела од мога тела. Нека се зове жена, јер је из човека узета.«

Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.