Snažan Spasitelj spasava slabošćuUzorak

Bog daje slobodu od greha koji nas je zarobio

Nakon što ste pročitali ovaj odlomak, želim da vidite dve velike slike. Prva slika jeste ljudski greh. Nije samo Samsonov greh ono što ovde vidimo, već greh celog Božijeg naroda. Neverovatno je slušati 3000 Judeja, pripadnika Božijeg naroda kako odbacuju ono što Bog čini među njima. Oni ne žele spasenje, oni samo žele da žive kao svi ljudi ovog sveta. Ako to znači da će biti potlačeni, oni su spremni i na to. U njihovim očima ovo je potpuno ispravno. Potpuno su se povezali sa paganskom kulturom, sa svetom koji ih okružuje, sa idolima, i više ni ne žele izbavljenje. Zapravo, oni više ni ne misle da od bilo čega treba da budu izbavljeni. Oni ne vide dubinu svoga greha, i samim tim im spasenje nije ni potrebno. To se nikad neće ni promeniti kod ljudi. Svaki čovek misli za sebe da je dobar, i da mu ne treba spasenje. Možda neki misle da im treba pomoć, podrška i malo popravke, ali niko ne misli za sebe da je u tako lošem stanju da mu treba potpuno spasenje. Tako je bilo i tada sa Izraelom, tako je i danas sa ljudima. Oni koji ne shvate koliko su grešni i da im treba spasenje neće iskusiti spasenje.

Druga velika slika koju vidimo ovde je kako Bog milostivo radi kako bi spasao njegov narod koji ne želi da bude spasen. To čini kroz jednog grešnog čoveka, i kroz njegove grešne želje. Očigledno je da iako Samson jako puno greši i ne mari za Božiju reč, Bog ga je ipak podigao i koristi ga. Čitamo o njemu u Jevrejima 11:32, gde se spominje kao neko ko je imao i veru, i ko je verom učinio neke stvari. Samson nije spasao Izrael od Filistejaca, samo je ubio nekoliko hiljada njih, a to je učinilo da Filistejci budu još gori prema Izraelu. Filistejci će još dugo posle Samsona praviti probleme Izraelu. Šta je ono što je Samson postigao? Kroz Samsona Bog je učinio da među Filistejima i Izraelcima ne može da postoji mir, jer ako postoji mir među njima, to je propast za Izrael. Ali Bog to ne dozvoljava, jer želi da spasi svoj narod. To čini kroz ovog čoveka koji je potpuno sam.

To nas podseća na Isusa Hrista koji će doći da donese spasenje svom narodu, a na tom putu će biti potpuno sam. Kada je došao na zemlju, Isus je Judejima rekao da ako se budu držali njegovog učenja, saznaće istinu i istina će ih osloboditi. Oni su mu odgovorili da njima ne treba sloboda, jer su već slobodni. On im je na to rekao da svako ko čini greh jeste rob tog greha. Sloboda koja je njima trebala bila je sloboda od greha, a oni su rekli da im to ne treba. To je odgovor koji ljudi daju Bogu. Ali Isus je ipak otišao sam, bez ikoga, na krst. Izdali su ga njegovi, vezali su ga njegovi i odveli su ga drugom narodu, baš kao što su i ovi Judeji učinili Samsonu. Kao i Samson, Isus je bio sam, ali za razliku od Samsona, Isus je mario za Božiju reč i do kraja je bio u Božijoj volji. On umire, on vaskrsava, i vest o tome se širi po celom svetu. Sveti Duh dolazi u ljudska srca kada čuju evanđelje, pokazuje im njihov greh i vodi ih u pokajanje. Ovo propovedanje Božije reči čine takođe grešni ljudi, kao Samson.

Bog nam pokazuje da život bez njega nije život. Pokazuje nam naš greh, pokazuje nam put u slobodu od greha, put ljubavi. Pokazuje nam da smo stvoreni za njega, da u njemu živimo i proslavljamo ga zauvek. Pokazuje nam ludost idolopoklonstva, kada različite stvari ili osobe stavljamo ispred njega. Nekada nam i dobre stvari postanu idoli. Razmisli, da li si zadovoljan svojim životom u nekom grehu, i svojim prijateljskim odnosom prema ovom svetu? Da li vidiš da Bog želi da te spasi od tog stanja zadovoljstva i samodovoljnosti, jer to nije dobro za tvoju dušu? Da li razumeš da ti je potrebno spasenje od nekog greha, ili misliš da nemaš greha i da ti ne treba nikakvo spasenje? Da li razumeš da Bog želi da te spasi i od toga? Da li razumeš da nije važno ono što je ispravno u tvojim ili mojim očima, već su samo jedne oči važne, a to su Božije? Imamo Boga koga ne sprečava ni ljudski greh da bi sproveo svoju svrhu. On zaista radi sve, i izvodi sve na svoju slavu i dobro onih koji ga vole, a to znači da radi i kroz greh, i kroz grešne ljude. Svako će snositi posledice greha, i ovo ne treba da nas navede da grešimo, već treba da nas učini poniznim jer imamo Boga koji tako mudro čini sve.

Dalja čitanja: Rimljanima 12:17-21; Jovan 8:31-34; Marko 15:1-15.