Известные библейские стихи из Luki 13

Поделиться

Navalite da uðete na tijesna vrata; jer vam kažem: mnogi æe tražiti da uðu i neæe moæi

I gle, bješe ondje žena bolesna od duha osamnaest godina, i bješe zgrèena, i ne mogaše se ispraviti. A kad je vidje, dozva je Isus i reèe joj: ženo! oproštena si od bolesti svoje.

I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.

I gle, ima pošljednjijeh koji æe biti prvi, i ima prvijeh koji æe biti pošljednji.

Kad ustane domaæin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreæi: Gospode! Gospode! otvori nam; i odgovarajuæi reæi æe vam: ne poznajem vas otkuda ste.

Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi æete tako izginuti.

A on æe reæi: kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; otstupite od mene svi koji nepravdu èinite.

A on im reèe: kakvo je carstvo Božije? i kakvo æu kazati da je? Ono je kao zrno gorušièno, koje uzevši èovjek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.