Известные библейские стихи из Luki 14

Поделиться

Ako ko doðe k meni a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ženu, i na djecu, i na braæu, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj uèenik.

I ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne može biti moj uèenik.

Jer svaki koji se podiže, poniziæe se; a koji se ponižuje, podignuæe se.

Tako dakle svaki od vas koji se ne odreèe svega što ima ne može biti moj uèenik.

I koji od vas kad hoæe da zida kulu ne sjede najprije i ne proraèuni šta æe ga stati, da vidi ima li da može dovršiti? Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati Govoreæi: ovaj èovjek poèe zidati, i ne može da dovrši.

Nego kad èiniš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slijepe; I blago æe ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego æe ti se vratiti o vaskrseniju pravednijeh.

So je dobra, ali ako so obljutavi, èim æe se osoliti? Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da èuje neka èuje.